• 1. "da li mirišem na travu?"
• 2. Sve što ima veze s policijom
• 2. a. Specijalni pozdrav: policijske sirene u pesmama
• 3. Da te provale ili osude nepušači
• 4. Strah od upadanja u stereotip
• 5. Strah od generalnog gubljenja stvari
• 5. a. Zaboravljanje upaljača ili papirića
• 6. Zaključak

Kada je u pitanju marihuana, svi znamo za neke njene uobičajene efekte. Neki ljudi prasnu u smeh ili dobiju crvene oči, drugi uhvate ozbiljan munchies, tj. glad deset gorila, dok neki dožive jak nalet kreativnosti, sve zavisi od svakog pojedinačno. 

Ovo su efekti zbog kojih se smejemo kad se prisećamo, ali postoji jedan nuspojav koji bismo kao stoneri voleli da ne postoji: paranoja. Da, verovatno znaš o čemu pričamo. 

Svi smo barem nekad nekoliko puta bili tamo, osećali se malko, da ne kažem totalno paranoično nakon što smo popušili, pojeli ili isparili malo vutre. To je potpuno normalno, nije ni čudo što Green Day peva "Da li sam samo paranoičan, ili sam samo naduvan?" u svojoj himni Basket Case. 

Pošto nam osećaj blage paranoje dok smo naduvani nije nepoznat, evo najčešćih strahova i paranoja koje je svaki stoner osetio bar jednom, uključujući strah da mirišeš na vutru, od policije, zaboravljanja stvari i još mnogo toga.

1. "Da li mirišem na travu?"

Svi smo mi zapalili jedan pre nego što uradimo nešto ili sretnemo nekog sa kim baš i ne bi trebalo da budemo naduvani, izvini ali nije nam žao. I onda, taman kad treba da stigneš tamo, shvatiš da si baš naduvan i počinješ blago da paničiš da li će ti ti ljudi namirisati vutru.

Odgovor na tvoje pitanje: zavisi. Da li si upravo hotboxovao auto? Onda, brate, odgovor je da, definitivno mirišeš na travu. Da li si pušio sa otvorenim prozorom ili napolju? Onda opusti se, brate, samo si paranoičan! 

Ako ti se često javlja misao ili briga da svi mogu da osete slatki miris marihuane na tebi dok si naduvan, uzmi dezodorans ili sprej parfem – mir u boci, takođe poznat. 

2. Sve što ima veze s policijom

Ej, ljudi, poštujemo vas i hvala vam na vašem radu, ali molimo vas samo ostanite dalje, ozbiljno ubijate atmosferu, u stvari, bolje da mi idemo kući. 

Sada ozbiljno, policija može biti zastrašujuća, ne samo zbog svih priča koje smo svi čuli i ne treba ih zanemariti, ali nećemo sada o tome, već i zato što izgledaju preteće, kao da su obučeni za to.

Možda su to uniforme, možda što nose oružje, ili jednostavno način na koji hodaju s podignutom bradom, i oh, šta je to, nije osmeh na njihovom licu. A posebno ako marihuana još uvek nije legalna u tvojoj zemlji, uzdah, onda mogu da ti uzmu dragocene cvetove ili naprave ozbiljan problem.

Da, stvarno skačemo kad vidimo policajce na ulici dok smo totalno u svom filmu. Ne krivite nas, krivite njihov zastrašujući, agresivni stav. 

Specijalni pozdrav: Policijske sirene u pesmama

Stvarno, rap pesme, preterali ste. Zar većina vas nije stoner ekipa? Trebali biste znati koliko nas sirene izlude. Nekad čak skočimo kad vidimo plava svetla, nemamo mira nigde. 

Šale za prank

Sakrij telefon negde, uključi snimanje i vikni "Brate, policija!", pa se smej njihovoj reakciji, nikad ne omane. 

Smejemo se kad se setimo svih onih puta kad smo poskakali po stolicama zbog tog zvuka, zamišljajući kako te policija zaustavlja i otvara hotbox pravo njima u lice na parkingu tvoje omiljene brze hrane. 

3. Da te provale ili osude nepušači

Kada smo bili klinke i prvi put pušili travu, svi smo malo tripovali šta će naši nepušački rođaci, autoriteti, ili bilo koja osoba čije mišljenje nam je bilo bitno da pomisle o našem uživanju marihuane. 

Srećom, više ne moramo da brinemo o tome, barem se nadamo da ne moramo. Međutim, ponekad naletimo na kritične nepušače koji nas gledaju ispod oka, gotovo kao da možemo čuti njihove misli, ako su dovoljno kulturni da ih zadrže za sebe. 

Ovaj kritičan tip je svuda, ne možemo da ih izbegnemo, a kad smo naduvani i malo preosetljivi, može nas preplašiti šta ti ljudi misle. Pogotovo kad je to blizak rođak koji još ne zna da voliš travu.

Zato upadamo u ritual ne budu provaljen, koji uključuje:

• Korišćenje kapi za oči da sakrijemo crvene oči;
• Pranje ruku i parfemisanje da uklonimo miris; 
• Mentalno trošenje napora da ne izlapimo nešto glupo.

Ali to nije način da uživaš u naduvanosti, možda je vreme da izađeš iz stoner ormana i kažeš svojim nepušačkim poznanicima da pušiš travu, voliš to i ne planiraš da staneš uskoro. Evo korisnog vodiča kako da otvoreno kažeš da voliš marihuanu:

Nadamo se da će ti ovaj vodič pomoći da se rešiš ove zajedničke stonerske paranoje kroz koju smo svi prošli.

4. Strah od upadanja u stereotip

Ovo je povezano sa prethodnom stavkom: gotovo svaki stoner će makar jednom imati strah da upadne u tipični stoner stereotip. Koji je to? Pa, standardni TV prikaz lenjog naduvanog lika koji radi sve tromo i nema nikakve ciljeve. 

Prvo, taj stereotip ne može biti dalje od istine. Među stonerima, samo oni koji su lenji su već bili takvi i kad nisu bili naduvani, nije do vutre. U stvari, stoneri su često među najpametnijima, sa neverovatnim idejama i projektima. 

Ali svi imamo one dane kad se zalepimo za kauč, naročito posle jake Indica ili kad pojedemo previše jestivih proizvoda. Upravo tada alarm zazvoni – strah od upadanja u stereotip se javlja. 

Ne brini, verovatno nisi takav, inače to ne bi ni primećivao. Pogledaj ovaj tekst o različitim tipovima stonera i otkrij koji si ti. 

A ako se ne pronađeš ni u jednom, možda si jednostavno jedinstven.

5. Strah od generalnog gubljenja stvari

Pa dobro, priznamo, malo nam lutaju misli kad smo naduvani. Zbog toga često zaboravljamo ili gubimo stvari svuda okolo, što vodi do još jedne česte stonerske paranoje: sindrom "da li sam poneo sve?" 

Verovatno znaš o čemu pričamo. Izađeš iz kola kod ortaka, stigneš do vrata i ne možeš da nađeš ključeve u džepu, već paničiš da si ih ostavio u autu ili ispustio negde, a oni – naravno – u drugom džepu. 

Ili, s telefonom ili novčanikom – odeš negde, izađeš i odmah se javi osećaj da si izgubio jedan od njih. Najbolji savet: uvek pogledaj iza sebe pre nego što odeš. Toliko puta sam spasio telefon koji sam ostavljao na stolu ili pultu samo jer sam se okrenuo.

Ne škodi malo paranoje oko stvari, na kraju izvučemo pouku. Ako si ikad imao blagu paranoju oko ovoga, verovatno si već izgubio ili zaboravio nešto jer si bio previše naduvan da bi primetio. 

Zaboravljanje upaljača ili papirića

Ovo je prava tragedija. Ne želimo ni najgorem stoneru: nemaš upaljač. Zato često doživimo mali haos kad prevrnemo džepove posle uvijanja džointa i upaljača – nema.  

Da bar možemo da upalimo vatru starinskim štapićima, nestao bi strah od zaboravljanja upaljača. Zato svaki put pre nego što izađeš, proveri dva puta da li imaš upaljač, ili napiši ortaku da ponese jedan pre nego što zapneš sa smotanim džointom i bez vatre.

Druga česta muka je kad si spreman da smotaš jedan, a shvatiš da nemaš papiriće. Da to izbegneš, preporučujemo da držiš par papirića u novčaniku, maski za telefon, torbi i bilo kojoj pametnoj rezervi koju smisliš kao hitan papir-resurs.

6. Zaključak

Da, možda nas trava malo pravi paranoičnima, ali bar primećujemo to i smejemo se tome. To je deo paketa koji dolazi sa pušenjem marihuane, naučili smo da ga prihvatimo. Pored toga, te paranoje često prave smešne uspomene, pa nema stvarne štete u tome. Uvek je bolje biti siguran nego se posle kajati, pa hvala paranoji što nas je čuvala u naduvanim trenucima. Ne zaboravite da podelite najsmešnije strahove i paranoje dok ste bili baked!