Dok zakonodavci razmatraju dva zakona koja bi ukončila višedecenijsku zabranu kanabisa u Sjedinjenim Državama, to je nepoželjna vest za neke od aktera. Tradicionalno postoji protivljenje reformi iz mnogih policijskih organizacija, kao i od strane zdravstvenih radnika. Međutim, čak i neki vlasnici firmi iz sektora kanabisa u državama koje su već formirale legalno tržište kanabisa osećaju nelagodu.

Dve glavne brige koje protivnici tradicionalno ističu su uticaj legalizacije na javno zdravlje i situaciju sa kriminalom. A sada se pojavljuje i treće pitanje — da li postojeća tržišta kanabisa neće propasti čim se omogući međudržavna trgovina i velike korporacije preuzmu primat.

Legalizacija kanabisa i statistika kriminala

Veština selektivnog predstavljanja podataka dugo je omogućavala i zagovornicima reforme i onima koji misle da je marihuana opasna droga da pronađu dokaze za podršku svom stavu. Ipak, nepristrasna analiza pokazuje da usvajanje zakona o legalizaciji praktično ne utiče na stope kriminala.

Naime, Cato Institut je utvrdio da su tokom osam godina otkako su Kolorado i država Vašington prve legalizovale kanabis 2012. godine, stope kriminala u ovim i drugim državama ostale praktično iste. Negde je zabeležen blagi pad, negde rast, ali nije bilo korelacije sa legalnošću kanabisa.

Bezbednost drumskog saobraćaja čini se sasvim drugim problemom, s obzirom na to da je broj fatalnih sudara u kojima su vozači imali THC u sistemu zabeležio porast i neposredno pre i posle legalizacije. Ipak, kritičari ističu da pozitivan test ne znači nužno i ometenost, jer su metaboliti kanabisa prisutni u organizmu najmanje nekoliko dana nakon konzumiranja, a kod čestih korisnika i mnogo duže.

Ipak, uticaj kanabisa na bezbednost u saobraćaju i dalje ostaje tema oko koje se lome koplja i neizostavni deo svake debate.

Mali biznisi se osećaju ugroženo

Neočekivano protivljenje ukidanju savezne zabrane dolazi od preduzetnika u sektoru kanabisa iz 'zelenih' država. Navikli su na okruženje u kojem je međudržavna trgovina zabranjena i nema konkurencije na nacionalnom nivou.

Razumljivo je što bi neke države, poput Kalifornije ili Oregona, imale koristi od mogućnosti da prodaju svoj proizvod širom zemlje, jer im klima i liberalniji propisi daju konkurentsku prednost. Oregon je čak izmenio zakone tako da lokalni proizvođači budu spremni za nacionalno tržište istog dana kad se saveznom zabranom ukine.

Ali susedni Vašington ili Aljaska strahuju da će jeftiniji proizvodi iz drugih država ugroziti lokalne uzgajivače. Slične strahove ima i Kolorado, čije su vlasti odlučile da dozvole više uzgoja na otvorenom kako bi kanabis industrija u državi bila konkurentnija.

Zanimljivo je da su se i akteri sa crnog tržišta slično brinuli kada su države počele da razmatraju legalizaciju. Postojali su izveštaji da su ulični dileri uglavnom glasali protiv takvih mera. Međutim, njihovi strahovi se još nisu obistinili, jer legalno i crno tržište za sada koegzistiraju prilično mirno. Barem za sada.

Oni koji se osećaju ugroženo dolaskom jeftinijih proizvoda i većih firmi iz susednih država trebalo bi da razmisle šta bi globalna legalizacija značila za njihov posao. Ako ili kada do toga dođe, biće desetine zemalja sa boljom klimom, jeftinijom radnom snagom i nižim porezima od bilo koje američke države.

Konkurencija je dobra, čak i kada podrazumeva i gubitnike i pobednike. Moramo to prihvatiti, kao i činjenicu da ometajuće tehnologije i politike sada stalno izbijaju u prvi plan. Možemo pokušati da ih usporimo propisima i ograničenjima, ali na kraju dana, napredak uvek pobeđuje.