Kako poboljšati rast kanabis biljke uz pomoć mikorize

• 1. Šta je mikoriza?
• 1. a. Ekto mikoriza
• 1. b. Endo mikoriza
• 2. Kako one funkcionišu?
• 3. Prednosti upotrebe mikorize
• 4. Unošenje mikorize u vašu baštu
• 4. a. Mikoriza iz prodavnice
• 4. b. Knf: autohtoni mikroorganizmi (imo)
• 5. Kada je najbolje koristiti mikorizu?
• 6. Primeri
• 6. a. Arbuskularne mikorizne gljive
• 6. b. Erikoidna mikoriza
• 7. Zaključak

Gljive su oblik života koji je od suštinskog značaja za život na Zemlji i nalaze se širom sveta. Naravno, postoje i gljive koje štete kanabis biljkama, ali kada žive u simbiotskoj vezi sa kanabisom mogu garantovati opstanak raznih biljnih vrsta, uključujući i kanabis. Gljive igraju ključnu ulogu u prirodi i mogu biti korisne za biljke jer razvijaju vlakna koja formiraju mrežu i pomažu biljkama da lakše upijaju hranljive materije. Gljive, zajedno sa bakterijama, protozoama, nemetodama i drugim mikroskopskim organizmima, imaju vitalnu ulogu u zemljišnom prehrambenom lancu—međusobno povezanoj seriji lanaca ishrane koji kruže hranljive materije u zemljištu. Na kraju, ovi organizmi marljivo rade na razgradnji velikih organskih jedinjenja životinja i biljaka pretvarajući ih u jednostavnije molekule koje žive biljke mogu apsorbovati. Iako su svi ovi oblici života bitni za optimalno funkcionisanje ekosistema, gljive posebno izdvajamo kao jedne od najvažnijih i najposebnijih, naročito prilikom uzgoja feminizovanih semenki.

Gljive nisu ni životinje ni biljke, pripadaju svom posebnom carstvu života. Milioni su različitih vrsta, a sve one dolaze do hranljivih materija na svoj način. Kada je reč o uzgoju kanabisa i baštovanstvu generalno, saprotrofične i mikorizne gljive zaslužuju najviše pažnje. Saprotrofi su vrste koje žive unutar trulog drveta, drvnih ostataka, i delova bogatih ugljenikom u zemljištu. S vremenom otpuštaju kiseline i enzime koji razlažu ove materije na manje molekule, stvarajući humus—tamni krajnji proizvod razgradnje bogat ugljenikom, ali i azotom, fosforom i sumporom. Ipak, ovi procesi nemaju direktnu vezu sa korenom kanabisa. Tu su mikorizne gljive naročito zanimljive. Ove vrste se fizički spajaju sa korenima kanabisa i formiraju simbiotski odnos koji podrazumeva razmenu ključnih resursa ispod površine tla.

1. Šta je mikoriza?

Mikoriza je simbiotska veza koju gljiva može formirati sa korenom biljke. U toj vezi, gljiva se hrani šećerima (poput ugljenih hidrata) koje vaše biljke stvaraju fotosintezom, a zauzvrat čini vodu i hranljive materije dostupnijima u zemljištu. Za razliku od bakterija, ove gljive su višećelijski organizmi. Sastoje se iz mnogo malih vlakana koja se nazivaju hife. Zajedno, ova sitna vlakna čine strukturu poznatu kao micelijska mreža. Hife su široke samo jednu ćeliju, ali rastu u jako dugim lancima ćelija.

Svaka od ovih ćelija povezana je poroznim zidom zvanim septum—struktura koja omogućava malim molekulima da prolaze između ćelija. Na kraju, možete posmatrati lance ćelijskih hifa kao veliko crevo. Na vrhu ovih lanaca gljive oslobađaju jake enzime kojima spolja vare organsku materiju. Kada se materija razloži na sitne delove, one prenose hranljive materije kroz lanac tamo gde su potrebne, što često uključuje korenje kanabisa!

Tipovi mikorize

Ovakva veza može se podeliti na dva tipa, svaki funkcioniše nešto drugačije ali donosi iste koristi.

Ekto mikoriza

Ekto mikoriza je ona koja stvara korisnu vezu ali živi u rizosferi, tj. tik izvan korenovog sistema i može se videti čak i bez mikroskopa. Iako nisu potpuno odvojene od korena biljke. Reč „ekto” znači „spoljašnji”. Ipak, ove vrste uspevaju da transportuju hranljive materije do pojedinih biljnih vrsta. 

One se kače napolje na korenje, ali ne ulaze u ćelije korena. Ipak, ektomikorizne gljive nisu saveznik kanabis biljaka—one najviše žive u simbiozi sa velikim drvećem u borealnim i umerenim šumama. Ovakva simbioza je veoma rasprostranjena širom sveta i koristi se u raznim vrtovima zbog svojih prednosti kao prirodni biopesticid i svojstava regulatora gljivičnih bolesti.

Endo mikoriza

Endo mikoriza je ista kao i ekto mikoriza, ali živi unutar korena, donoseći brojne koristi svim biljkama, uključujući kanabis.

Ova vrsta veze poznata je po razvijanju mreže između korena i hifa (gljivično „korenje”), omogućavajući razmenu hranljivih materija između gljive i biljke u zamenu za šećere koje kanabis proizvodi u toku svojih prirodnih procesa.

2. Kako one funkcionišu?

Mikoriza je simbiotska veza između biljke domaćina i gljive, u većini slučajeva ta veza je međusobno korisna. Do toga dolazi pre nego što mikorizna gljiva dođe u direktan dodir sa korenjem biljke i supstratom, stvarajući veliku mrežu i povećavajući mogućnost biljke da apsorbuje hranljive materije i vodu, a zauzvrat biljka prehranjuje gljivu šećerima, što donosi koristi za obe strane.

Vredno je napomenuti da ponekad ovaj odnos može da se promeni, na primer, ako koristite sintetička đubriva koja ishranjuju koren direktno, biljka neće imati potrebu za pomoći u prikupljanju hranljivih materija i vode pa će samo hraniti gljivu ne dobijajući ništa zauzvrat – u tom slučaju, odnos postaje parazitski i može negativno uticati na rast biljke. Da biste ovo sprečili, koristite organska đubriva kao što su kompost, super supstrat ili KNF koji čine hranljive materije dostupnima u zemljištu, čime simulirate prirodne procese i postižete bolje rezultate.

3. Prednosti upotrebe mikorize

Ne donose samo gljive, već i brojni mikroorganizmi višestruke prednosti za sve biljke. Kada govorimo o mikorizi, ona će doprineti rastu vaše biljke i poboljšati njene performanse.

Poboljšava usvajanje hranljivih materija

Koren tokom rasta upija hranljive materije iz zemljišta i kada ih oko korena nestane, mora da raste duže u potrazi za novom zemljom gde hranljive materije još nisu iskorišćene. Kada postoji mikorizna veza, biljka koristi hranljive materije efikasnije što vodi većem rastu biljke.

U ovom odnosu, biljka upija hranljive materije i vodu dok gljiva koristi ugljene hidrate i vitamine nastale fotosintezom, zato ovakva veza daje bolji ukupni prinos.

Povećava otpornost na sušu

Mikorizne veze poboljšavaju sposobnost biljke da izdrži loše uslove okoline, naročito kada nema dovoljno vode jer ove gljive povećavaju kapacitet skladištenja vode u korenju. Gljive formiraju vlakna blizu korena koja zadržavaju vodu kao male rezerve što koristi i biljci i gljivi, rezultujući biljkama koje treba ređe zalivati, čime izbegavate preterano zalivanje i pređubravanje.

Štiti biljke od štetnih patogena 

Neke vrste mikorize mogu stvoriti zaštitnu barijeru oko i unutar korena koja može sprečiti patogene da napadnu koren i kolonizuju biljku. 

Ovo ih ne čini potpuno otpornim na bolesti ali čak i ako patogen uđe u koren, struktura koju stvore mikorize može zaštititi biljku od bolesti.

Poboljšava strukturu zemljišta i zadržava ugljenik

Vlakna (odnosno hife) mikoriznih gljiva šire se prilično brzo i formiraju strukturu sličnu korenu biljke. Kroz takvu mrežu čestice zemljišta se vezuju i poboljšavaju aeraciju i zadržavanje vode; proizvode i glomalinsku supstancu koja je ključna za zemljište i skladišti ⅓ ugljenika u zemljištu. Glomalin stabilizuje zemljište, sprečava izlazak ugljenika u atmosferu i ostaje aktivan i nakon smrti gljiva.

Sprečava rast drugih biljaka

Neke gljive mogu onemogućiti rast drugih biljaka dok domaćinu dozvoljavaju da napreduje, čime se smanjuje broj korova i biljkama omogućava da maksimalno iskoriste zemljište, poboljšavajući kvalitet i količinu vašeg prinosa.

4. Unošenje mikorize u vašu baštu

Nije važno koji tip zemljišta koristite, vrlo verovatno već u njemu ima mikorize, ali to ne znači i da će koristiti vašim biljkama jer spore mikorize moraju doći u kontakt sa korenom da bi delovale, a teško se šire jer su relativno velike.

Ako želite da izvučete maksimum i donesete ove koristi u vašu baštu, postoje dva načina: možete ih kupiti u najbližoj grow shop prodavnici ili sami sakupiti u prirodi.

Mikoriza iz prodavnice

U zavisnosti od toga gde živite, možda je lakše da posetite lokalni grow shop i kupite mikorize. Postoji više proizvoda i lako ih je naći. Najčešće dolaze u prašku i jednostavno se mešaju sa zemljištem ili nanesu na koren pre sadnje kanabisa i to je to. Za baštovane na otvorenom koji su izloženi promenljivim uslovima, mikorizna populacija može pomoći biljkama da izdrže ekstremne vremenske uslove, a čak i kod indoor uzgoja mikoriza može spasiti biljke u slučaju problema sa opremom ili uslovima.

KNF: Autohtoni mikroorganizmi (IMO)

Još jedan način unošenja gljiva u baštu je da ih sami sakupite u prirodi, kroz četiri koraka: sakupljanje, uzgoj i čuvanje mikroorganizama koji prirodno postoje i njihovo unošenje u vašu baštu.

KNF je osmislio Master Cho i predviđen je za mikroorganize iz korejske faune i flore, ali možete prilagoditi sastojke onome što imate u vašem okruženju.

IMO #1

Prvo, treba da sakupite mikroorganizme, najbolje blizu rizosfere biljaka čije korenje sadrži šećere. Neke biljke imaju visok nivo šećera koji privlači bakterijske mikroorganizme, nematode i gljive. Prikupljeno zemljište stavite u kofu sa rupama na dnu i dodajte pirinač, što dozvoljava mikroorganizmima ulazak a pritom odbija životinje i omogućava isticanje vode.

IMO #2

Kada mikroorganizmi kolonizuju sve, dodajte braon šećer i prekrijte prozračnom tkaninom na hladno i tamno mesto na sedam dana.

IMO #3

Kada je IMO #2 spreman, trebate ga umnožiti. To ćete uraditi mešanjem brašna, vode iz ribnjaka i prirodnih nutrijenata sa 15ml IMO. Ako je sve ispravno, počeće da se zagreva, što znači da su procesi krenuli i treba promešati gomilu svakih par dana da bi se snizila temperatura i ravnomerno rasporedila toplota.

IMO #4

Kad je proces gotov, IMO #3 razdrobite na manje delove, dodajte 10ml biochar-a i pomešate u odnosu 1:1 sa zemljom i ostavite još jednu nedelju da odstoji. Nakon toga, IMO #4 je inokulisan i spreman kao dodatak zemljištu. Pre nego što primenite, preporučujemo da pogledate naše spoljne izvore gde ćete naći detaljno uputstvo korak po korak za ovaj postupak.

5. Kada je najbolje koristiti mikorizu?

Mikoriza se može koristiti u bilo kojoj fazi u vašoj bašti i imaće samo pozitivnog uticaja na biljke i zdravlje zemljišta. Tu je da pomogne vašem korenu da zadrži vlagu i upije nutrijente brže, zato je idealna tokom presađivanja. 

Presađivanje

Korišćenjem mikorize prilikom presađivanja dobićete zaista dobre rezultate. Manja je verovatnoća da će se pojaviti šok zbog presađivanja. Većinom, kada uzgajate organski, neka vrsta mikorize će već biti u zemljištu – ili zbog prirodnih procesa razgradnje, ili je tlo unapređeno mikoriznim dodacima. Međutim, samo zato što pronađete konzorcijum mikorize u zemljištu ne znači da će imati korisnu funkciju dok ne dodirne koren biljke. Zato savetujemo primenu mikorize u prahu pri presađivanju kanabisa u nove saksije za maksimalni efekat. Sve što treba jeste da pospete mikorize oko korena biljke pri presađivanju i eventualno dodatak u zemlju uz rupu gde presađujete da biste postigli punu pokrivenost.

Pre i tokom cvetanja

Kada su vaše biljke dostigle željenu veličinu u vegetaciji i spremni ste za fazu cvetanja, ne zaboravite da dodate još mikorize pre prebacivanja! Kod organskih uzgajivača, bilo da je reč o fotoperiodnim biljkama ili auto cvetajućim, obično se koristi top dress i ishrana za predstojeći cvetni ciklus. Ljudi često previde da je pre cvetanja korisno imati tečni proizvod mikorize, bilo domaći ili kupljen. Mikoriza ima posebnu vezu sa možda najvažnijim makronutrijentom tokom cvetanja—fosforom. Iako generalno poboljšava usvajanje svih nutrijenata, sa fosforom radi desetinama puta efikasnije i smanjuje rizik od lockout-a fosfora. Nama omiljeni rastvorljivi mikrob i proizvod mikorize je real growers recharge.

6. Primeri

Ovde su primeri mikoriznih gljiva koje mogu razviti simbiotski odnos sa kanabisom—imajte na umu da neke rade sa specifičnim biljkama pa izaberite odgovarajuću za svoju biljku.

 Arbuskularne mikorizne gljive

Ovo su najčešće gljive i povezane su sa gotovo 90% biljaka na Zemlji. Penetrijaju koren i grade mrežu van njega, dopremajući vodu i hranljive materije, dok se hrane ugljenim hidratima koje biljke same proizvode.

Erikoidna mikoriza

Ove gljive nalaze se u zemljištu siromašnom hranljivim materijama i kiselom okruženju, poput šuma, a imaju mogućnost da razlože organske oblike azota u manje delove što pomaže biljkama da ga bolje apsorbuju.

7. Zaključak

Iako vam možda ne deluje korisno kada vidite pečurke na svojoj zemlji, sada znate sve benefite koje donose i dva puta ćete razmisliti pre nego što ih uklonite kad izrastu blizu vaših kanabis biljaka. Ako imate iskustva sa uzgojem uz pomoć mikorize, pomozite kolegama uzgajivačima—ostavite komentar ispod!

Spoljni izvori:

1. Važnost mikoriznih gljiva u poljoprivredi. - Meshram, Mayurkumar & Kumari, Shivani. (2020).
2. Koren i mikoriza u plantažnim ekosistemima. - Vogt, Kristiina & Asjbornsen, H. & Ercelawn, A. & MONTAGNINI, FLORENCIA & Valdes, M.. (2020).
3. Prirodna poljoprivreda: Razvoj autohtonih mikroorganizama korišćenjem metoda korejske prirodne poljoprivrede. - A. Keliikuli, K. Smith, Y. Li i C.N. Lee