Poreklo reči ‘marihuana’ i zašto se smatra da ima rasističku pozadinu

• 1. Godina je bila prava prekretnica
• 2. Da li to znači da uopšte ne treba da koristimo termin „marihuana“?
• 3. Zaključak

Poslednjih nekoliko decenija donelo je pozitivan pomak u načinu na koji šira javnost gleda na kanabis i ljude koji ga konzumiraju, ali ako pogledamo unazad manje od jednog veka, lako je videti kako su prohibicionisti pokušali da manipulišu širom zajednicom uvodeći rasističke i ksenofobične obrasce razmišljanja. 

Na prvu loptu, koliko naziva znate za biljku kanabisa? Trava, ganja, vutra, grass, chron, bud, sticky-icky, Mary Jane… lista je gotovo beskonačna i menja se od države do države, zemlje do zemlje. Reč „marihuana“ je jedan od najstarijih sleng izraza za našu omiljenu biljku, ali poreklo njene široke upotrebe u zapadnoj kulturi moglo bi da iznenadi čak i najupućenije konzumente.

Početak 1900-ih doneo je veliki talas meksičkih doseljenika u SAD, najviše zahvaljujući Revoluciji (20. novembar 1910 – 5. februar 1917) koja se dešavala na jugu granice. Ova velika revolucija rezultirala je rasturanjem federalne meksičke vojske i njenom zamenom revolucionarnom armijom, kao i transformacijom meksičke kulture i vlasti – ali je donela i destabilizaciju, a brojni zločini prema stanovništvu naterali su mnoge da emigriraju u SAD.

Čak i danas, masovne migracije mogu podstaći buđenje nacionalističkih ideala, pa je lako shvatiti kako je to izgledalo početkom 1900-ih. Anti-meksička osećanja već su bila prisutna u javnosti i lako su podsticana od strane onih na vlasti. Imajte na umu, ovo je vreme kada je upotreba kanabisa van medicinskih svrha bila na veoma niskom nivou, a edukacija o pozitivnim stranama trave bila je potpuno nepoznata većini belaca.

Tu na scenu stupa naš „protagonista“, Harry Anslinger – komesar Saveznog biroa za narkotike (prethodnik DEA) i doživotni rasista. Gospodin Anslinger je imao krajnje drakonske poglede na druge kulture, kao i na upotrebu bilo koje vrste droga. Bio je majstor propagande i iako nije nužno započeo ograničenja vezana za kanabis u SAD (ona datiraju još iz Njujorka 1860. godine), 1930. godine preuzima čvrstu kontrolu nad njima. Pripisuju mu se izjave kao što su:

• "Marihuana je najnasilnija droga u istoriji čovečanstva"
• "U SAD ima 100.000 korisnika marihuane, uglavnom su to crnci, Hispanoamerikanci, Filipinci i zabavljači. Njihova sotonska muzika, džez i swing su rezultat korišćenja marihuane. Ova marihuana navodi bele žene da traže seksualne odnose sa crncima, zabavljačima i drugima."
• "Glavni razlog za zabranu marihuane je njen uticaj na degenerisane rase."

Ove izjave vrlo jasno pokazuju njegov prezir prema korisnicima kanabisa i svima van bele rase, kao i uvid u um čoveka koji je predvodio tadašnje organe za borbu protiv droga. Toliko je bio rasista da su ga smatrali „ludo rasističkim“ čak i 1920-ih, u vreme kada je rasizam bio svakodnevni deo društva i donekle prihvaćen.

1937. godina je bila prava prekretnica

Marihuana taksa akt iz 1937. godine je trenutak kada su konfuzija i laži oko kanabisa prvi put ozbiljno zahvatile svest javnosti, i sve je počelo od imena. Naime, do tada, u Americi kanabis nije bio poznat kao marihuana. Anslinger je iskoristio već postojeće strahove javnosti tako što je nešto što nisu razumeli povezao sa grupom ljudi koju već nisu voleli. Promenom naziva kanabisa u marihuana i predstavljajući ga kao stranu supstancu koju koriste Meksikanci (i crnci), uspeo je da pridobije podršku za svoj anti-kanabis krstaški pohod od onih koji bi inače bili ravnodušni ili totalno nezainteresovani. Ovo je taktika koja se često koristila kroz istoriju od strane onih koji žele da kontrolišu i manipulišu masama i koja je i danas široko prisutna.

Još jedan oblik široke manipulacije koji je Anslinger vešto iskoristio bio je masovni medij kao ličnu govornicu. Uz podršku izdavača Vilijama Randolfa Hearsta, Anslinger je pokrenuo kampanju zasnovanu na sopstvenom narativu, koju je nazvao „Gore Files“. Priče su emitovane na nacionalnom nivou i pomogle su da se poraste anti-kanabis sentiment sa njegove savezne države na nivo cele zemlje. Ove priče preuzimale su delove izveštaja policije i reciklirale ih kako bi izgledalo da su prestupe činili isključivo korisnici kanabisa u stanju „Reefer Madness“. Taj termin je iskorišćen kao naziv za sada već ozloglašeni film iz 1937, a film je postao prekretnica u načinu na koji javnost gleda na korisnike kanabisa.

Prohibicija kanabisa je oduvek nesrazmerno pogađala zajednice u boji i manjine uopšte, što se dobrim delom može objasniti načinom na koji je predstavljena javnosti. Važno je da razumemo istoriju ove biljke i događaje koji su doveli do njene kriminalizacije, jer nastavljamo borbu za ukidanje zabrane jednom za svagda.

Da li to znači da uopšte ne treba da koristimo termin „marihuana“?

Ne, naravno da ne. Termin „marihuana“ koristi se vekovima i neće skoro nestati. Ono što je važno jeste da razumemo istoriju iza tog izraza. To takođe znači da svi moramo biti više edukovani o samoj biljci i da bi trebalo da počnemo da koristimo precizniju i tačniju terminologiju kada pričamo o kanabisu. Ova promena je već započela, jer se termin „kanabis“ sada šire koristi za psihoaktivnu biljku, dok se „industrijska konoplja“ odnosi na nepsihoaktivne vrste.

Treba da budemo i svesni rasnih implikacija koje dolaze uz korišćenje reči „marihuana“. Važno je znati da je istorija ove biljke uvek bila isprepletana s rasom, i način na koji govorimo o njoj može pomoći ili odmoći toj borbi. Dakle, hajde da počnemo. Kada pričamo o raznim kanabinoidima, trudimo se da koristimo njihove tačne nazive, kao što su THC, CBN ili CBD. Korišćenjem preciznije terminologije možemo pomoći da se razbiju mnogi mitovi i zablude koji još uvek prate kanabis.

2. Zaključak

Eto, sada znate poreklo reči marihuana i kako je neraskidivo povezana s rasizmom. Sledeći put kada vam neko kaže da je kanabis „ulazna droga“ ili da je na neki način povezan s nasilnim ponašanjem (što na sreću sve ređe slušamo danas), samo se setite istorije te reči i načina na koji je korišćena za demonizaciju čitave grupe ljudi. I sledeći put kad čujete nekog da koristi reč marihuana, možda im otkrijte pravo poreklo ovog izraza. Samo edukacijom drugih možemo promeniti negativnu percepciju kanabisa i njegovih korisnika.

Kanabis je prava medicina i izuzetno smo srećni što živimo u vremenu kada o tome uopšte možemo da razgovaramo, a kamoli da ga koristimo u rekreativne i medicinske svrhe.