Kanabinoidni Hiperemezis Sindrom (CHS) Objašnjen

• 1. Šta je kanabinoidni hiperemezis sindrom ili chs?
• 2. Prepoznavanje simptoma kanabinoidnog hiperemezis sindroma
• 2. a. Problem legalizacije i zloupotreba srama kod upotrebe marihuane
• 3. Dijagnoza i statistika kanabinoidnog hiperemezis sindroma
• 3. a. Statistika upotrebe kanabisa u sad i chs
• 3. b. Kako se dijagnostikuje kanabinoidni hiperemezis sindrom?
• 4. Zašto bi marihuana izazvala kanabinoidni hiperemezis sindrom?
• 4. a. Suprotstavljena mišljenja o postojećim teorijama
• 5. Koji tretmani postoje za kanabinoidni hiperemezis sindrom?
• 5. a. Zašto topli tuševi pomažu kod chs-a?
• 6. Da li je hiperemezis izazvan kanabisom zapravo nov?
• 7. Zaključak

Šta se dešava kada lečenje vaše tegobe postane sama tegoba? Nedavna istraživanja su pokazala da ozbiljna dugotrajna upotreba marihuane može dovesti do poremećaja poznatog kao Kanabinoidni Hiperemezis Sindrom, CHS. Dok se sa medicinske tačke gledišta kanabis obično smatrao antiemetikom, tj. sredstvom koje pomaže protiv mučnine, ova novija istraživanja su otkrila novu pojavu kod pacijenata koji koriste medicinsku marihuanu, gde se dešava potpuno suprotan efekat: ekstremna mučnina i povraćanje. 

Pa, koja je veza između upotrebe kanabisa i ovog ekstremnog povraćanja? Odgovor bi mogao biti Kanabinoidni Hiperemezis Sindrom, iako je ovo tako nova dijagnoza da su potrebna dalja istraživanja. Hajde da saznamo sve što znamo o CHS-u i razjasnimo šta ovaj poremećaj povezan s marihuanom zapravo znači.

1. Šta je Kanabinoidni Hiperemezis Sindrom ili CHS?

Kao što i sam naziv kaže, Kanabinoidni Hiperemezis Sindrom, koji se može naći i pod nazivom Hiperemezis izazvan kanabisom, je poremećaj za koji se veruje da nastaje usled prekomerne i dugotrajne upotrebe marihuane. ¹ Hiperemeza je termin koji označava slučajeve ekstremnog povraćanja, gde „hiper-“ znači „ekstremno“ (grčki), a „-emeza“ „povraćanje“. Na primer, kod nekih žena tokom trudnoće javlja se stanje poznato kao hyperemesis gravidarum, pulsirajuća mučnina i snažno povraćanje, daleko iznad uobičajenih jutarnjih mučnina. ²

Kako to da marihuana, koja se često prepisuje za ublažavanje mučnine i povraćanja kod pacijenata na drugim medicinskim terapijama, na primer kod CINV-a (hemoterapijom izazvana mučnina i povraćanje kod onkoloških pacijenata), može dovesti do suprotnog efekta?

Hajde da pokušamo da prepoznamo simptome i moguće uzroke Kanabinoidnog Hiperemezis Sindroma pre nego što donesemo zaključke. 

2. Prepoznavanje Simptoma Kanabinoidnog Hiperemezis Sindroma

Kao i kod svakog drugog medicinskog stanja, prva stvar koju moramo da prepoznamo jeste obrazac znakova i simptoma bolesti. Ovo je upravo prvi korak koji doktor ili drugi specijalista čini kada se obratimo za pomoć – pitaće nas šta smo osećali ili doživeli. 

Ovo je neophodno kako bi se suzio mogući izbor dijagnoza. Kada je reč o CHS-u, znaci i simptomi su podeljeni u tri različite faze:

Kao što smo naveli u tabeli, u prvoj fazi CHS-a, prodromalnoj fazi, osoba oseća neuobičajen bol u predelu stomaka i ranu jutarnju mučninu ili povraćanje. Ipak, većina ljudi sa ovim simptomima neće menjati svoje uobičajene prehrambene navike. ³

Istovremeno, zbog toga što se kanabis često smatra efikasnim lekom protiv mučnine i povraćanja, osobe obično nastavljaju sa konzumacijom različitih oblika biljke kao pokušaj da zaustave mučninu. Drugi čest simptom je razvoj straha od povraćanja. 

Tokom druge faze bolesti, hiperemetične faze, simptomi postaju previše očigledni da bi se zanemarili. Znaci i simptomi u ovoj fazi uključuju: 

• Stalni osećaj mučnine;
• Ponavljajući napadi povraćanja, čak su zabeleženi slučajevi i do 40 povraćanja na sat. ⁴
• Bol u stomaku;
• Promene u načinu ishrane, smanjen unos hrane;
• Primetan gubitak težine;
• Dehidratacija i drugi znakovi gubitka tečnosti;
• Loš raspored spavanja;
• Neobičan obrazac tuširanja ili kupanja kao pokušaj ublažavanja simptoma. 

U hiperemetičnoj fazi, epizode povraćanja često postaju izuzetno intenzivne i mogu biti nepodnošljive, što može dovesti do straha od povraćanja. Uglavnom, osobe sa ovim simptomima traže medicinsku pomoć u ovoj fazi. Kada lekar konačno postavi dijagnozu, hiperemetična faza prestaje tek nakon što pacijent prestane sa upotrebom marihuane u bilo kom obliku. Kada se to desi, uspostavlja se faza oporavka. 

Tokom poslednje faze poremećaja, osoba konačno može povratiti apetit i normalizovati ishranu. Epizode mučnine i povraćanja se smanjuju, čak do potpunog nestanka simptoma; telesna težina se može povratiti, a rutina tuširanja ili kupanja može se vratiti u normalu. 

Faza oporavka može trajati nekoliko dana ili nedelja dok se ne primete promene. Ipak, simptomi se često vraćaju ako pacijent ponovo konzumira kanabis. Sada, postoji jedan veliki problem u vezi sa dijagnozom i oporavkom Kanabinoidnog Hiperemezis Sindroma, a to je pitanje zakonitog statusa i društvenog prihvatanja marihuane. 

Problem Legalizacije i Zloupotreba Srama kod Upotrebe Marihuane

Iako upotreba marihuane u medicinske svrhe dobija sve veće prihvatanje u raznim zemljama sveta, pitanja zakona i nedostatak informacija o ovoj supstanci mogu biti velika prepreka kada se radi o CHS-u.

Prvenstveno, u mestima gde upotreba kanabisa još nije legalizovana ni medicinski ni rekreativno, korisnici možda neće biti otvoreni prema lekarima o upotrebi marihuane ili o količinama koje koriste, bojeći se osude. Osim toga, kako se veruje da marihuana umanjuje mučninu i povraćanje, pacijent može smatrati nevažnim i nepotrebnim da pomene lekaru učestalu i dugotrajnu upotrebu kanabisa, što nas dovodi do sledećeg problema u dijagnostici Kanabinoidnog Hiperemezis Sindroma. 

Nedostatak informacija i poziv na istraživanja vezanih za marihuanu nikada nije bio očigledniji nego kod CHS-a. Najpre, ovo se smatra relativno novim stanjem, iako ćemo dalje videti da to nije sasvim tačno. A kako je ovaj poremećaj relativno nov ili zanemaren, mnogi lekari još uvek nisu ni svesni njegovog postojanja, pa kako bi mogli da ga dijagnostikuju kod svojih pacijenata?

Drugi problem usled nedostatka informacija jeste da ne postoje pravi tretmani osim toplih tuširanja i kupki, te potpunog prestanka upotrebe kanabisa. Međutim, kako će išta ikada biti otkriveno ako niko ne traži odgovore? Ovakva dezinformacija može dovesti do još većih rizika i problema, možda postoji dublji uzrok koji i dalje ostaje nepoznat.

Poziv za istraživanje CHS-a treba što pre staviti u fokus. Kako legalizacija marihuane sada napreduje u svetu, slučajevi Kanabinoidnog Hiperemezis Sindroma su već u porastu jer se sve više pacijenata leči medicinskim kanabisom zbog drugih zdravstvenih problema. 

3. Dijagnoza i Statistika Kanabinoidnog Hiperemezis Sindroma

Pre nego što se pozabavimo načinima na koje doktori prepoznaju Kanabinoidni Hiperemezis Sindrom, pogledajmo neke statističke podatke i brojeve. 

Statistika Upotrebe Kanabisa u SAD i CHS

Sjedinjene Američke Države su 2009. godine počele sa legalizacijom marihuane. Nakon što je američko Ministarstvo pravde izdalo dopis da korisnici i prodavci medicinskog kanabisa neće biti gonjeni, brojke koje se tiču upotrebe marihuane deluju kao da su rasle. Međutim, da li je to zapravo posledica otvorene slobode korisnika da pričaju o tome, a ne stvarni porast upotrebe?

Bilo da je taj porast stvaran ili ne, procenat epizodnog povraćanja pokazao je rast od 17,9% u odnosu na period pre legalizacije, a prema podacima „Drug Abuse Warning Network” (DAWN), zabeležena upotreba kanabisa u medicinskim izveštajima je porasla za 21% između 2009. i 2011. godine. ^{5 6}

Još od 2009. godine, prijave hiperemeze su značajno porasle i nastavljaju da rastu oko 8% godišnje. Ove promene su najizraženije u državama SAD gde je kanabis legalizovan.

Veruje se da će CHS, koji se nekada smatrao retkom pojavom, postati čest neželjeni efekat kod dugotrajne i intenzivne upotrebe kanabisa, kako marihuana postaje legalna u sve više zemalja. 

Kako se dijagnostikuje Kanabinoidni Hiperemezis Sindrom?

Kada je reč o dijagnozi CHS-a, proces može teći na više načina, u zavisnosti od toga koliko su medicinske ustanove i lekarski tim informisani. S jedne strane, pacijent koji pati od CHS-a može proći kroz veliki broj medicinskih testova i analiza pre nego što se otkrije stanje. Ovo je češće u sredinama gde kanabis još nije prihvaćen i gde se pacijenti boje da priznaju upotrebu marihuane. 

Kada postoji nedostatak informacija, potrebno je obaviti brojne testove kako bi se isključila mogućnost da drugi zdravstveni problemi izazivaju simptome. Takvi testovi uključuju sledeće:

• Testovi elektrolita;
• Krvne analize na anemiju ili infekcije;
• Testovi enzima pankreasa i jetre;
• Za žene, testovi na trudnoću; 
• Abdominalni rendgen i testovi za opstrukcije;
• Gornja endoskopija radi ispitivanja jednjaka i želuca zbog mogućih uzroka povraćanja;
• CT glave i abdomena zbog isključivanja neuroloških ili drugih uzroka povraćanja;
• Analiza urina na infekcije; 
• I testovi na droge, koji mogu dati korisne rezultate. 

S druge strane, ako budući CHS pacijent ima sreće da naiđe na dobro informisanog lekara, ili ukoliko se prethodno informisao, dijagnoza bi se mogla postaviti bez nekih od ovih testova – dovoljan je otvoreni razgovor. Ipak, testiranje je poželjno kako bi se predupredile druge bolesti koje bi mogle ostati neprepoznate. 

4. Zašto Bi Marihuana Izazvala Kanabinoidni Hiperemezis Sindrom?

Jedno od čestih pitanja oko CHS-a je zašto kanabis, kad se često koristi kao lek protiv mučnine i povraćanja, proizvodi paradoksalan efekat povraćanja? Iako je potrebno još dosta istraživanja, postoje neke teorije i objašnjenja zašto se to možda dešava. 

Marihuana, posebno THC, aktivira CB1 receptore u našem organizmu, što može izazvati sledeće efekte na gastrointestinalni sistem:

• Upala i visceralni bol;
• Opustanje donjeg ezofagealnog sfinktera;
• Inhibicija lučenja želudačne kiseline;
• Smanjenje pokretljivosti želuca;
• Odgoda pražnjenja želuca.

Ipak, ova teorija – da kada se THC konzumira u velikim količinama i na duže vreme, ima antiemetička dejstva na mozak, ali remeti rad creva – je i dalje samo teorija koju treba potvrditi. 

Ali THC nije jedini osumnjičeni u Kanabinoidnom Hiperemezis Sindromu, jer bi se u suprotnom poremećaj zvao THC Hiperemezis Sindrom. Druga istraživanja na ljudima i životinjama, koja ne podržavamo, otkrila su da i drugi kanabinoidi, uključujući CBD i CBG, i način na koji se međusobno vezuju, mogu izazvati ili anti-mučninska ili povraćajuća dejstva, u zavisnosti od količina koje se konzumiraju. 

Suprotstavljena Mišljenja o Postojećim Teorijama

Kada pogledamo suprotstavljena mišljenja o ovim teorijama, potreba za novim istraživanjima postaje još očiglednija. Jedna australijska analiza iz 2006. postavlja ozbiljno pitanje šta je zapravo istina. ⁷

“Kanabis se konzumira vekovima, a danas ga koriste milioni ljudi širom sveta [...] Teško je poverovati da tako karakterističan sindrom izazvan kanabisom nikada pre nije primećen ni od strane korisnika ni od strane lekara.”

Možda ima istine u ovoj izjavi, ali istraživači nisu otišli dalje u dokazivanju i potvrdi suprotnih tvrdnji. 

Dalja suprotstavljena mišljenja sugerišu da možda nije kanabis uzrok ovih simptoma, već hemikalije kojima se biljke uzgajaju i hrane. Ovo bi moglo imati smisla, jer slučajeva CHS-a nije bilo, na primer, u Indiji i Aziji gde se biljke uzgajaju isključivo prirodnim metodama. 

5. Koji Tretmani Postoje za Kanabinoidni Hiperemezis Sindrom?

Do danas ne postoji medicinski tretman koji bi ublažio simptome Kanabinoidnog Hiperemezis Sindroma. To znači da je, na žalost svih korisnika, jedina efikasna mera za prestanak mučnine, povraćanja i bolova u stomaku – potpuni prestanak upotrebe marihuane u svim oblicima. 

Kod onih koji prestanu sa upotrebom kanabisa, simptomi obično počinju da se umanjuju već nakon 24 do 48 sati, osim ako se apstinencija prekine ranije. Prestanak upotrebe marihuane nije privremeno već trajno rešenje poremećaja, jer se simptomi mogu vratiti i mesecima ili godinama kasnije, ukoliko se upotreba nastavi. 

Kratkoročni tretmani za trenutno olakšanje simptoma uključuju par sledećih opcija. Pacijenti ponekad moraju provesti nekoliko dana pod medicinskim nadzorom u bolnici.

• Topli tuš ili kupka;
• Infuzija tečnosti intravenozno radi sprečavanja dehidracije;
• Lekovi za smanjenje povraćanja (ne uvek delotvorni);
• Analgetici za bol u stomaku;
• Inhibitori protonske pumpe za snižavanje upale želuca;
• Kapscicinska krema ili losion za stomak radi smanjenja bola i mučnine;
• Medikamenti na bazi benzodiazepina za opuštanje.

Osim toga, osoba koja pati od CHS-a mora obratiti pažnju na simptome bolesti, ali i na druge poremećaje koje bolest može izazvati. To uključuje potpornu terapiju kao što je nadoknada elektrolita radi ispravljanja disbalansa izazvanog čestim povraćanjem.

Zašto Topli Tuševi Pomažu kod CHS-a?

Ako ste pročitali da su topli tuševi najefikasnija terapija za CHS, možda se pitate zašto tačno to daje efekat. Postoje tri različite hipoteze zašto je to slučaj.

Prva pretpostavlja da kanabinoidi sadrže hipotermičke psihoaktivne komponente i da topli tuševi pomažu u regulaciji telesne temperature korisnika. Druga hipoteza je da se naši CB1 receptori nalaze blizu centra za regulaciju temperature u hipotalamusu i da upravo topla voda stimuliše regulaciju telesne temperature. ^{8 9}

Treća hipoteza tvrdi da topla voda može preusmeriti cirkulaciju iz stomaka ka koži i tako „skrenuti pažnju“ sa osećaja mučnine. Ipak, istraživače ni ova tri objašnjenja nisu ubedila, pa je nedavno izneta nova, obećavajuća teorija.  

Poslednja teorija kaže da na vrlo visokim temperaturama, preko 43°C, ili vezivanjem kapsaicina, dolazi do otvaranja TRPV1 jonskih kanala, što stvara antiemetički efekat u telu. Dakle, ako CHS pacijent uspe da izloži TRPV1 kanale toploti ili kapsaicinu, može se izboriti protiv povraćanja (emesis).  ^{10 11}

6. Da li je Hiperemezis izazvan kanabisom zapravo nov?

Kroz ceo tekst i naše istraživanje, primećujemo da se CHS ističe kao nedavno otkriven poremećaj. Međutim, dublje traganje pokazuje da to ipak nije u potpunosti tačno.

Prvi ispravan izveštaj o CHS-u zabeležen je 2004. godine od strane J. H. Allena i grupe istraživača. Uz to, u knjizi M. Earleywine iz 2002. „Understanding Marijuana“, autor navodi da su još arapski zapisi iz 11. veka opisivali slične efekte mučnine nakon upotrebe kanabisa. 

„Redovno korišćenje hašiša može dovesti do stalnog povraćanja i smrti“, navodi se u zapisima.

I konačno, takve neželjene pojave povraćanja i mučnine bile su upozorene i u uputstvu za Marinol. Marinol je komercijalni naziv za dronabinol, lek na bazi THC-a koji je prvi put odobren od strane FDA 1985. godine. 

7. Zaključak

Da bismo dali svoju konačnu ocenu o CHS-u, moraćemo da posegnemo za jednom od najpoznatijih izreka filozofije:

„Znam da ništa ne znam.“ Sokrat (470–399. p.n.e.)

Iako može zvučati šaljivo, istina je da – dok god nekome nije postavljena dijagnoza nekog sindroma ili poremećaja – nauka, medicina ili bilo koja relevantna oblast treba da bude sigurna u ono što tvrdi. 

Nažalost, do sada znamo samo vrh ledenog brega kada je reč o kanabisu. Ostaje još mnogo toga da naučimo o ovoj biljci, njenim mogućim koristima i nuspojavama, i nijedna hipoteza ne bi trebalo da se uzima zdravo za gotovo dok se ne dokaže suprotno. 

MEDICINSKO ODRICANJE ODGOVORNOSTI

Ovaj sadržaj je isključivo edukativnog karaktera. Informacije su prikupljene iz istraživanja eksternih izvora.

SPOLJNI IZVORI

1. "Cannabinoid Hyperemesis Syndrome" Jonathan A. Galli, Ronald Andari Sawaya, i Frank K. Friedenberg. Decembar 2011. 
2. "Hyperemesis gravidarum and placental dysfunction disorders" Heleen M. Koudijs, Ary I. Savitri, Joyce L. Browne, Dwirani Amelia, Mohammad Baharuddin, Diederick E. Grobbee, i Cuno S. P. M. Uiterwaal. 
3. "Cannabinoid hyperemesis: cyclical hyperemesis in association with chronic cannabis abuse" J. H. Allen, G. M. de Moore, R. Heddle, i J. C. Twartz. Novembar 2004.
4. "Cannabinoid Hyperemesis Syndrome" Erik Messamore za 15-Minute Pharmacology na YouTube-u. Maj 2020.
5. "Effects of the 2009 Medical Cannabinoid Legalization Policy on Hospital Use for Cannabinoid Dependency and Persistent Vomiting" Mustafa Al-Shammari, Karina Herrera, Xibei Liu, Brandon Gisi, Takashi Yamashita, Kyu-Tae Han, Mohamed Azab, Harmeet Mashiana, Muthena Maklad, Muhammad Talha Farooqui, Ranjit Makar, i Ji Won Yoo. American Gastroenterological Association (AGA), jul 2017.
6. "What is the scope of marijuana use in the United States?" National Institute on Drug Abuse (NIDA), ažurirano jul 2020.
7. "Cannabis hyperemesis: causation questioned" A. Byrne, R.Hallinan, i A. Wodak. Januar 2006.
8. "Cannabinoid hyperemesis syndrome: a case report and review of pathophysiology" Corina L. Iacopetti i Clifford D. Packer. Mart 2014. 
9. "Cannabinoid hyperemesis and compulsive bathing: a case series and paradoxical pathophysiological explanation" Dale A. Patterson, Emmaleigh Smith, Mark Monahan, Andrew Medvecz, Beth Hagerty, Lisa Krijger, Aakash Chauhan, i Mark Walsh. Decembar 2010. 
10. "The functions of TRPA1 and TRPV1: moving away from sensory nerves" E. S. Fernandes, M. A. Fernandes, i J. E. Keeble. Maj 2012. 
11. "Resolution of cannabis hyperemesis syndrome with topical capsaicin in the emergency department: a case series" Laurel Dezieck, Zachary Hafez, Albert Conicella, Eike Blohm, Mark J O'Connor, Evan S. Schwarz i Michael E. Mullins. Maj 2017.