Simptomi toplotnog stresa kod autoflower biljaka

• 1. Šta je toplotni stres?
• 2. Šta izaziva toplotni stres?
• 2. a. Nizak nivo vlažnosti
• 2. b. Visoke temperature
• 2. c. Visok intenzitet svetla
• 3. Zaključak

Vaše biljke mogu da izdrže samo određenu količinu toplote i svetla. Nakon određenog nivoa, vaš autoflower će početi da pokazuje simptome toplotnog stresa na pupoljku ili lišću. Listovi mogu požuteti ili pocrneti, izgledati kao da su izgoreli ili izbledeli, često se savijaju u obliku ‘takoa’ – sve te simptome i još mnogo toga objasnićemo ovde. 

Kao što većina iskusnih uzgajivača kanabisa zna, kanabis voli malo toplote. Prave temperature omogućavaju biljkama kanabisa da napreduju. Optimalno okruženje znatno ubrzava rast biljke. Međutim, potrebno je održati ravnotežu. Kada pređete određeni prag, previše toplote može imati štetne efekte na rast i performanse biljke. Toplotni stres spada u kategoriju abiotičkog (neživog) stresa, zajedno sa sušom i nepovoljnim vremenskim uslovima. Kako možete sprečiti toplotni stres kod vaših biljaka? Postoji više strategija, uključujući pravilno postavljanje svetla, korišćenje ventilatora i klima uređaja. Saznajte sve što treba da znate o toplotnom stresu u nastavku.

1. Šta je toplotni stres?

Toplotni stres može se javiti u zatvorenom ili napolju, nastaje kada vaš autoflower duži period bude izložen visokim temperaturama. Ovo može izazvati razne probleme poput usporavanja rasta, smanjenja prinosa, pa čak i odumiranja biljke.

Zato je važno da možete da kontrolišete uslove gajenja kada koristite sijalice visokog intenziteta. Ako to ne uspete, vaša biljka možda neće moći pravilno da transpirira, što može dovesti do različitih simptoma toplotnog stresa kod kanabisa.

Toplotni stres izaziva mnogobrojne probleme kod biljaka kanabisa. Među najprimetnijima je to što produžena izloženost visokim temperaturama povećava isparavanje, što znači da će vašim biljkama trebati više vode nego inače. To znači da uzgajivači moraju više raditi samo da bi održali biljke u životu. Biljke zavise od vode za mnoge važne fiziološke funkcije, uključujući fotosintezu. Ekstremna toplota i gubitak vode mogu izazvati uvenuće i sušenje listova. Ako su previše oštećeni, izgubiće sposobnost fotosinteze i vaša biljka neće moći da proizvede onoliko energije koliko je ranije mogla. 

2. Šta izaziva toplotni stres?

Toplotni stres u zatvorenom je rezultat neadekvatnog prilagođavanja klime za optimalan rast biljaka. Napolju je teže kontrolisati, ali u oba slučaja, toplotni stres izazivaju isti faktori: nizak nivo vlažnosti, visoke temperature i jak intenzitet svetla. Hajde da razmotrimo faktore i rešenja za toplotni stres u različitim situacijama.     

Nizak nivo vlažnosti   

Idealna vlažnost za autoflower biljke je 60-70% u vegetativnoj fazi i oko 45-55% u fazi cvetanja. Vrlo niska vlažnost može povećati rizik od toplotnog stresa. Nekada ćete primetiti simptome koji liče na toplotni stres čak i kad nije prevruće – tada su obično još gori jer je biljka pogođena veoma niskom vlažnošću. 

Simptomi

Sama niska vlažnost ne izaziva stres, ali može uticati na rast i prinos, mada neće biti očiglednih simptoma osim ako se ne kombinuje sa jakim svetlom i/ili visokim temperaturama.

Rešenja

Ako gajite u zatvorenom prostoru, postoji par rešenja. Možete koristiti ovlaživač vazduha za dugoročno rešenje ili staviti kofe sa vodom u ili oko šatora za uzgoj, a higrometarom stalno pratiti vlažnost radi optimalnih uslova.

Napolju ne možete puno toga da uradite, ali pokušajte da držite biljku u senci nekoliko sati dnevno, preporučujemo i češće zalivanje sa manjom količinom vode tokom dana kako biste rashladili korenov sistem.

Visoke temperature 

Optimalna temperatura za uzgoj autoflower biljaka je oko 25 stepeni Celzijusa (77F). Toplotni stres je prvenstveno izazvan visokim temperaturama. Vaša biljka će vam uvek pokazati kada joj nešto ne odgovara, zato je važno održavati optimalnu klimu za autoflower biljke, uz napomenu da su tokom cvetanja još osetljivije na toplotni stres.

Simptomi

Biljke u vegetativnoj fazi obično počinju da savijaju listove ka unutra, u obliku ‘takoa’ ili šolje, i mogu da oštete listove čak i kad temperatura nije previše visoka. U kombinaciji sa niskom vlažnošću može biti pogubno. Kao što smo rekli, biljke u cvetanju su još osetljivije – ako se mnogo listova ošteti, reagovaće na pregrevanje tako što će razvijati cvetove slabije jačine ili nepravilnog oblika.

Kao rezultat, mogu izgledati kao što se naziva foxtail (lisičji rep). Ne izgleda uvek tako, nekad se vidi samo abnormalan rast cveta. Biljka pokušava da napusti deo koji je oštećen toplotom i započne novi pupoljak. Na ovoj fazi primetićete mnogo belih pistila.

Rešenja

Kod rešavanja ovog problema, sve se svodi na poboljšanje cirkulacije vazduha u prostoru za uzgoj. Ovo može biti jednostavno kao postavljanje ventilatora koji se okreće iznad biljaka, ili zahtevati radikalnije mere. Uzgajivači kanabisa u zatvorenom imaju veću kontrolu nad okruženjem nego oni koji uzgajaju napolju, što možete iskoristiti za sebe i usev. 

Svaka prostorija za uzgoj, velika ili mala, treba da ima merilac temperature i vlažnosti. Bez jednog (ili više, zavisno od veličine prostora), praktično gajite naslepo. Izmenjivanje vazduha u i izvan prostora za rast i kroz krošnju je od najveće važnosti. Ovo je ključno ne samo za kontrolu toplote, već i za nivo kiseonika. Sistem za izduvavanje treba da bude tako postavljen da ulaz (koji može biti obični otvor) bude u donjoj polovini prostorije, dok je izduvavanje blizu vrha. Topli vazduh raste, pa postavljanje ulaza niže od izlaza obezbeđuje dotok svežeg, hladnog vazduha. 

Ako je šteta već nastala, koristite đubriva sa morskom travom (alge) da pomognete biljci da se oporavi – sadrže citokinine koji smanjuju stres.

Ako koristite HID rasvetu, važno je da imate način da sklonite vreo vazduh od sijalica i biljaka napolje iz prostorije. Reflektor sa ‘cool tube’ sistemom spojenim na izduvni sistem je idealno rešenje. Izduvavanjem kroz cevi, vreli vazduh se trenutno uklanja izvan biljaka i prostora za uzgoj. 

Možda će vam biti potrebni i brojni ventilatori usmereni ka krošnji, posebno ako imate veliki uzgoj i kako biljke budu ulazile u fazu cvetanja i širile se. Nije neuobičajeno da se džepovi toplijeg, vlažnog vazduha zarobe unutar krošnje, što može izazvati ne samo toplotni stres već i pojavu buđi ili gljivica. 

Ako gajite napolju, pokušajte da rashladite koren. Umesto da biljku zalivate jednom dnevno, radite to više puta sa manjom količinom vode. Tako ćete održati medijum vlažnim, a to pomaže u hlađenju korena.

Visok intenzitet svetla   

Peglanje od svetla ili svetlosni stres javlja se samo u zatvorenom prostoru i može nastati kada prebacujete biljku sa slabijeg na jače svetlo ili ako je izvor svetla suviše blizu vašeg autoflower-a. Takođe se može pojaviti kod starijeg lišća izloženog dugo – mada to nije često. Obično lampe imaju preporuke za visinu iznad krošnje za obe faze (vegetativnu i cvetanja), uvek treba da eksperimentišete i testirate šta je najbolje, ali nikada ne treba svetlo da bude previše blizu odmah od početka.

Simptomi

Najčešći simptomi su požuteli, izgoreni listovi i izbledele cvetove (kada pupoljak počne da beli). Prvi znak da biljka dobija previše svetla su listovi koji se povijaju nagore (ponekad se simptomi ne pojavljuju dok žutilo ne nastupi). Često listovi žute ali žile ostaju zelene i listovi izgledaju bledo. Ako to traje dugo, listovi će se iskriviti, vrhovi postati braon i krckavi, a na kraju se mogu lomiti na dodir.

Beloća na pupoljku je najčešća kod LED rasvete, dešava se kada pupoljci dobijaju previše svetla i počinju da blede sa vrha, pogođeni deo gubi jačinu i miris.

Svetlosni stres ne treba mešati sa nedostatkom azota, obratite pažnju na razliku. Nedostatak azota kreće od dna i ide nagore, lišće pogođeno nedostatkom azota samo odpada. Izgoreli listovi svetlom su tvrdi i teško se otkidaju, a žutilo se uglavnom javlja na vrhu biljke.

Rešenja

Ako vaše biljke dobijaju previše svetla, pokušajte da pomerite svetla dalje, uklonite deo svetala ili nabavite dimmer za regulaciju intenziteta. Da biste sprečili izbeljivanje, razmislite o treningu sa malim stresom (LST metoda) kako bi sprečili preterano izduživanje biljke. Nažalost, ne postoji način da vratite biljku u normalno stanje osim da je pustite da se oporavi ili uberete pre nego što u najgorem slučaju ugine. Najbolje je da sve mere preduzmete unapred.

Možete razmotriti i druge izvore svetlosti. Dok je HID rasveta decenijama bila zlatni standard, u današnje vreme zamenile su ih LED ploče. Iako su LED-ovi još uvek skuplji, nude nekoliko ključnih prednosti nad HID sistemima, uključujući znatno niže zagrevanje. LED paneli gotovo uopšte ne proizvode toplotu, što znači da ih možete postaviti veoma blizu (ili čak vertikalno okačiti unutar krošnje). 

Uvek se trudite da svetlo bude na ispravnoj udaljenosti od vrha krošnje biljke. Umesto da nagađate (što povećava rizik za biljku), koristite merni instrument – luksometar za merenje lumena na određenoj površini. Iako ovi uređaji mere samo svetlost vidljivu ljudskom oku, korisni su kada nemate drugo rešenje. Najbolje bi bilo imati PAR metar za merenje količine fotosintetički aktivnog zračenja tokom različitih faza rasta, kako biste pronašli idealan intenzitet svetla.

3. Zaključak

Kada menjate uslove za rast biljaka, najbolje je da to radite postepeno. Da bi autoflower uspevale, važno je sprečiti nagle promene vlažnosti, temperature i svetlosti – ta tri faktora su neraskidivo vezana. Termo-higrometar je sprava koja meri temperaturu i vlažnost i u zatvorenom prostoru ga uvek koristite. Košta oko 15 evra i može spasiti vaš prinos ako imate problem iz ovog teksta. Nije vam nužno potrebna skupa oprema da biste kontrolisali uslove. Sa običnim ventilatorom i otvorenim prozorom često možete uzgajati lepe biljke bez velikih troškova. Dakle, bitno je da uložite koliko možete i maksimalno iskoristite ono što već imate!

Ako imate savete i trikove za kolege uzgajivače kako da se izbore sa visokim temperaturama, slobodno ostavite komentar ispod!