Istorija autoflowering kanabisa

• 1. Cannabis ruderalis
• 2. Šta budućnost donosi za autoflowering genetiku?
• 3. Zaključak

Ovo je priča o kojoj se govori milenijumima. Stvaranje Fast Buds' autoflowering sorti kanabisa zahtevalo je desetine hiljada sati rada naših stručnih odgajivača, ali su oni imali malu pomoć od drevnih farmera kanabisa koji su uzgajali, jeli i, pretpostavlja se, pušili kanabis pre više od 10.000 godina. Uzgajanje kanabisa počelo je u centralnoj Aziji, oko današnje Mongolije, pre otprilike 12.000 godina. Bio je to jedan od prvih biljaka koju su ljudi pripitomili. Praksa se proširila širom Evroazije, pa se oko 2000. godine pre nove ere kanabis uzgajao na zapadu sve do Nemačke i na istoku do Japana.

Čovek vidi travu, čovek pripitomljava travu, čovek puši travu, kraj. Tako mnoge priče opisuju ceo tok, ali stvarnost nije baš tako jednostavna. Ljudi poboljšavaju useve koje gaje putem selektivnog ukrštanja, i konoplja nije izuzetak. Drevni uzgajivači su stvarali sorte da proizvode odeću i kanap, uz one za medicinsku, religijsku i rekreativnu upotrebu. Negde na tom putu, verovatno na području današnje Rusije, ove ljudskom rukom stvorene sorte pobegle su sa neolitskih plantaža i ponovo podivljale. Ovaj novonastali, divlji kanabis danas nazivamo Cannabis Ruderalis, ili na nekim mestima u SAD „ditch weed“. Od njega se ne može praviti konoplja, a pušenje cvetova ostavlja glavobolju. Nekada smatran samo korovom, ova sorta kanabisa ima jednu posebnu vrednost: cveta i raste tamo gde pripitomljeni kanabis ne može.

1. Cannabis Ruderalis

Kada je Ruderalis pobegao iz poljoprivrednog „zatvora“, ljudi su biljku preneli na sever, u Sibir, gde je podnosila preko 20 sati dnevnog svetla leti, a zimi manje od četiri. Biljke koje su cvetale prema svetlu su bile uništene, dok su retki izdržljivi mutanti, koji su mogli da cvetaju vođeni sopstvenim unutrašnjim satom, počeli da se šire svetom. Početkom 20. veka naučnici su kanabis podelili na tri podvrste: Sativa, Indica i Ruderalis. Uzgajivači su fokusirali proizvodnju na bolje sorte Sative i Indike, dok je Ruderalis bio zanemaren i pušen samo od strane očajnih tinejdžera.

Ipak, nekoliko dalekovidih odgajivača pokušalo je da pripitomi Ruderalis 1970-ih, ali su mahom odustajali jer nisu mogli da inkorporiraju autoflowering genetiku i stvore stabilne, upotrebljive cvetove. Ipak, postojao je jedan neuobičajeno uporan odgajivač koji je imao uspeha – vlada Sjedinjenih Američkih Država. Do 2017. godine, Univerzitet Misisipija je proizvodio sav kanabis za naučna istraživanja u SAD. Ovaj univerzitet je uzgajao i prvi legalni medicinski kanabis za saveznu MMJ šemu od 1978. godine, koja je služila samo 13 pacijenata. Suprotno onome što filmovi sugerišu, državni kanabis je bio (i ostao) iznenađujuće slabog kvaliteta, sa oko 8% THC. Jedna od eksperimentalnih sorti iz ove laboratorije verovatno je bila autoflowering ukrštanje meksičke Sative i ruskog Ruderalisa.

Kažemo „verovatno“ jer ne postoji javno dostupna dokumentacija o tome šta je laboratorija uzgajala osim uzoraka koji su slati pacijentima – a svi su bili lošeg kvaliteta i dobijeni od nepoznate Sative. Moguće je i da poreklo vodi sa kanadskih univerziteta iz Otave. Bilo kako bilo, ova nepoznata kombinacija je ostala u zapećku dok nije došla do odgajivača poznatog pod imenom The Joint Doctor. The Joint Doctor je prvi razrešio autoflowering zagonetku. Dobio je sortu poznatu samo kao „Mexican Rudy“, koja je rano cvetala i ostajala niskog rasta. Poreklo te sorte ostalo je misterija, čak i njemu, ali veruje da je neko krišom izneo iz laboratorije Univerziteta Misisipija.

S vremenom, The Joint Doctor je uzgajao Mexican Rudy i ukrštao je sa Northern Lights #2, sa ciljem da dobije kratku, brzo cvetajuću biljku sa pristojnim THC-om. Sledeće, ukrštao je ovu prvu generaciju sa legendarnom Indicom iz 1970-ih, William’s Wonder. U toj drugoj seriji otkrio je muške biljke koje su cvetale odmah po nicanju. Koristeći te mutirane mužjake kao oprašivače, napravio je potomstvo potpuno autoflowering karakteristika, visoko do 30 centimetara. Ovoj neobičnoj sorti dao je ime 'Willy’s Automatic', a eksperimentisanje je nastavio. U šestoj generaciji stvorio je hibrida koga je nazvao "The Lowrider." Prva komercijalno dostupna autoflowering sorta kanabisa.

Kanabis zajednica nije bila sigurna šta da misli o The Lowrider-u. Prinos je bio nizak, sadržaj THC-a prosečan, a ukus nedovoljno izražen. Mnogi iskusni uzgajivači su je shvatili više kao zanimljivost, korisnu za istraživanje, ali ništa što bi želeli sami da uzgajaju. Ipak, neki su prepoznali potencijal. Snažna, autoflowering biljka je idealna za diskretno kućno uzgajanje, a daljim ukrštanjem – ko zna šta budućnost donosi.

Nekoliko uticajnih uzgajivača, poput Donny Danka iz High Times-a, zauzelo je pozitivan stav prema Lowrider-u. Po njegovom mišljenju, nova sorta bila je savršena za određene uzgajivače. Možda Lowrider nije bio za svakoga, ali autoflowering kanabis tu nije stao. Danko je brzo postao promoter autoflowering genetike, preporučujući Lowrydera i njegove srodnike kroz svoj podkast i u člancima.

The Joint Doctor je nastavio sa ukrštanjem novih sorti, dok su drugi, poput Fast Buds-a, započeli sopstvena istraživanja. Autoflowering kanabis je na tržištu manje od decenije, a odgajivači su brzo prevazišli ograničenja Lowrider-a. Moderne sorte, kao što je Tangie Auto, mogu dostići visinu od 150 cm. Čak i kada su još niske, sorte kao što je Blue Dream'Matic više liče na žbun nego na drvo, sa obiljem cvetova na malom rastu. THC više nije problem, sorte kao što je Gorilla Glue dostižu i 24%. Kada je reč o ukusu, moderne autoflower sorte su jednako bogate i složene kao i njihove fotoperiod sestre. Fast Buds' Pineapple Express sadrži sav voćni ukus originala u svom kompaktnom rastu od 140 cm.

2. Šta budućnost donosi za autoflowering genetiku?

Da budemo potpuno iskreni, granica ne postoji. Autoflowering sorte kanabisa zaista su na samom čelu inovacija i već pomeraju granice onoga što smo smatrali mogućim za genetiku kanabisa. Posle aktuelnog „booma“ u poslednje četiri godine, ko zna gde ćemo biti za još četiri.

Trenutno na tržištu imamo autoflowering verzije gotovo svih top fotoperiod sorti. Fast Buds je 2016. lansirao svoj automatski Gorilla Glue koji je postigao neverovatni komercijalni uspeh. Brzo je postao najprodavanija autoflowering sorta svih vremena, pomerivši rekorde. I nije u pitanju jedina sorta koja danas prelazi 25% THC-a. Više sorti dostiglo je ovakav nivo THC-a poslednjih godina, a sa rastom popularnosti CBD-a, imamo i sorte sa dobrom ravnotežom THC-a i CBD-a.

Nekada zapostavljene, danas auto sorte brzo preuzimaju lidersku poziciju na tržištu – i to nimalo ne iznenađuje. Sa mogućnošću da rastu u mnogo širim klimatskim uslovima, za mnogo kraće vreme i na većim nadmorskim visinama u odnosu na fotoperiod sorte, čudi samo što se ovakav preokret nije desio i ranije. Autoflower sorte imaju i veću prirodnu otpornost na štetočine i bolesti i ređe oboljevaju od plesni, kako u korenovom sistemu, tako i na cvetovima.

Ali, postoje li loše strane uzgoja autoflower biljaka u odnosu na fotoperiod sorte?

Naravno, kao i u svemu, postoji zamena. Ako želite da uzgajate nekoliko izuzetno velikih biljaka (možda zbog lokalnih propisa) auto sorte možda nisu najbolje rešenje. Ali ako želite maksimalan prinos po uloženom vremenu i novcu u najkraćem mogućem roku – ne postoji bolji izbor od autoflowering genetike kanabisa!

3. Zaključak

Potrebne su bile hiljade godina da ljudi upotrebe autoflowering za svoje potrebe, a za manje od decenije Fast Buds je stvorio neverovatno bogatu ponudu sorti. Ako smo to uspeli za 10 godina, šta li možemo u sledećoj deceniji? Imamo nekoliko ideja – zato ostanite uz Fast Buds i, do tada, uživajte u brzom rastu!