Kafić vs Dispanzer: Koja je razlika?

• 1. Kafić vs dispanzer
• 2. Šta je kafić?
• 2. a. Kafić nije kafeterija
• 3. Šta je dispanzer?
• 4. Neprofitne organizacije za kanabis
• 5. Poređenje kafića, dispanzera i neprofitnih organizacija za marihuanu
• 6. Zaključak

Kada živiš na mestu gde kanabis još uvek nije legalno dostupan za rekreativnu upotrebu, žalosno, velika je verovatnoća da ti se oči zacakle kada čuješ za mesta kao što su Amsterdam ili Barselona, dve vrhunske destinacije za marihuanu gde ljudi svake godine putuju da dožive potpuni stonerski doživljaj. 

Čujemo svakakve lude priče od prijatelja, koji nam pričaju o ovom ili onom kafiću i kako je neko pao u nesvest nakon što je probao neke od najjačih strainova koje su ikad probali. A onda pomenu i kako su bili u onom dispanzersu i bla, bla, bla. 

Dok sedimo i smejemo se njihovim putnim uspomenama, pokušavamo da u glavi zamislimo njihovu priču, deo u kom treba da kreiramo „scenu“ može postati zbunjujuć kad čujemo dispanzer ili kafić. Možda ih zamišljamo kao isto, zar ne? Zapravo, kafići za kanabis i dispanzeri nisu zaista isto. Dozvolite nam da objasnimo kako se ovo dvoje razlikuju.

1. Kafić vs Dispanzer

Kada govorimo o kafićima i dispanzerima ne možemo da zanemarimo određene sličnosti. Obe vrste uključuju marihuanu – prvo, i možeš da je kupiš tamo – drugo. Još jedna sličnost je da ćeš gotovo uvek zateći turiste kako obilaze ove tipove prodavnica, i to je otprilike to.

Pa, ako kafići i dispanzeri nisu isto, kako možeš da uočiš razliku između njih? Hajde da objasnimo šta je šta kako bi shvatio koji tražiš – ili u kom si bio.

2. Šta je kafić?

Kafići za kanabis su nastali pre pola veka, sedamdesetih, u Holandiji. To je bilo nakon što je holandska vlada zaključila da je zemlja bez droga samo fantazija i da će ljudi svakako nastaviti da konzumiraju ove supstance, nezavisno od zakona. 

Kada zamisliš prijatelje kako kupuju marihuanu i napušavaju se na putu, ako su išli u Holandiju, trebaš da zamisliš kafić – to je najverovatnije mesto na koje su otišli, pošto ih ima mnogo širom zemlje. 

Kafići mogu izgledati raznoliko, ali sigurno ćeš primetiti dekoraciju sa listovima marihuane na izlogu kako bi ljudi znali šta prodaju. U Amsterdamu većina kafića je smeštena blizu Crvene četvrti, a najčešće su dekorisani zelenim i belim slovima. 

Ipak, ovi kafići su uglavnom orijentisani na turiste, što znači turističke cene, tj. visoke. Naravno, možeš pronaći i sakrivene kafiće u okolnim delovima grada, gde su cene nešto povoljnije.

Savet!

Pitaj lokalce za preporuke povoljnih kafića u kojima možeš kupiti kvalitetnu marihuanu.

Da li kafići prodaju samo marihuanu? Naravno da ne! Većina kafića ima dobru ponudu cvetova, kao i ekstrakata, jestivih proizvoda, pa čak i kozmetiku, semenke i razne proizvode i stonerski pribor. Neki su ujedno i kafići-barovi!

Ali, nije sve tako bajno u ovoj stonerskoj zemlji čuda. Pošto vlada ipak mora uvesti red, postoje ograničenja vezana za kafiće, a to su:

• Jedna osoba može kupiti najviše 5 grama marihuane, dva puta dnevno; 
• Osobe mlađe od 18 godina ne mogu da uđu u prostor;
• Prodaja cigareta i alkohola u lokalu nije dozvoljena. 

Kao iskusan stoner, možemo potvrditi da 10 grama dnevno i nije tako loše. 

Imaj na umu da su kafići u Holandiji u nekoj vrsti sive zone – dok je legalno kupovati i konzumirati ondje, nije dozvoljeno unositi svoju travu, niti iznositi iz lokala ono što si kupio.

Kafić nije kafeterija

Osim ako ne tražiš kapućino ili espresso, obrati pažnju na razmak između reči „coffee“ i „shop“, jer možeš upasti u totalno drugačiju priču. 

Obična kafeterija je standardni kafić i gotovo sigurno nećeš pronaći marihuanu tamo. Iako, u Holandiji postoje barovi gde možeš sesti, naručiti kafu ili nešto da jedeš uz ukusan džoint koji sam smotaš dok uživaš. 

3. Šta je dispanzer?

Dispanzeri za marihuanu su nastali iz američke kulture kao posledica legalizacije kanabisa u više američkih saveznih država. Ove prodavnice, takođe, prodaju marihuanu, ali postoje razlike u regulativi i ponudi u poređenju sa holandskim kafićima. 

Na početku, dispanzeri funkcionišu slično kao apotekе. Kupci koji žele da kupe travu nailaze na osobu zvanu „budtender“ – zaposleni specijalista za kanabis, koji će ti pomoći oko izbora.

Glavna razlika između dispanzera i kafića je što nije dozvoljeno konzumiranje marihuane u prodavnici u dispanzerima, dok je to u kafićima moguće. To je zato što je konzumiranje marihuane na javnim ili otvorenim mestima i dalje zabranjeno u nekim delovima SAD-a. 

Međutim, recimo da u San Francisku postoji nekoliko dispanzera sa posebnim prostorijama u kojima je dozvoljeno pušenje ili vaporizer. Taj specijalan deo je odvojen od ostatka prodavnice i obično se zove „Dab Bar“ ili „Lounge zona“.

Dispanzeri, kao i kafići, nude širok izbor cvetova, različitog kvaliteta i cene. Možeš pronaći dispanzeri specifične za medicinski kanabis, ili one koji prodaju za rekreativnu upotrebu. 

Prvobitno su nastali u SAD-u, ali sada ovakve prodavnice možeš pronaći i u Kanadi, jer je i tamo legalizovana medicinska i rekreativna marihuana. 

Kada je reč o regulativi, u SAD-u su dispanzeri pod nadzorom lokalne vlasti, koja prema zakonima određene oblasti može propisati limite količine kanabisa ili kanabis proizvoda za prodaju. Takođe, kao i u kafićima, moraš biti punoletan da bi mogao legalno da kupiš marihuanu u dispanzeru.

Ako želiš medicinsku marihuanu, moraš imati lekarski recept kao osnov za kupovinu, ili biti registrovan kao pacijent.

U zavisnosti od prodavnice, možeš kupiti cvetove, razne ekstrakte poput tinktura i ulja, jestive proizvode i patrone za vape u američkim dispanzerima. Neke prodavnice čak prodaju klonove i mlade biljke. Dozvoljena količina koju možeš kupiti zavisi od pravila pojedinog saveznog stanja. 

4. Neprofitne organizacije za kanabis

Postoji još jedna grupa organizacija vezanih za kanabis koje su neprofitne i takođe se bave nabavkom marihuane: kolektivi i weed klubovi.  

Kolektivi i weed klubovi su grupe ljudi koji su se organizovali da nabavljaju travu formirajući neku vrstu zajednice. Kako? Prvo, moraš biti član grupe, a to često možeš postati samo na preporuku, što znači da trebaš da poznaješ nekog ko je već član. 

Neki klubovi zahtevaju mesečnu članarinu da bi mogao da kupuješ njihovu travu i da uživaš u zajedničkim lounge zonama, namenjenim baš za to. Čak i kao član, naletećeš na limite u prodaji – najčešće do 3 grama dnevno, kako bi se sprečila preprodaja. 

Ovakve neprofitne organizacije najpopularnije su u Španiji i Urugvaju. 

5. Poređenje kafića, dispanzera i neprofitnih organizacija za marihuanu

Sada kada znamo razlike između kafića, dispanzera i neprofitnih klubova za marihuanu, hajde da ih uporedimo u sledećoj tabeli. 

Kao što smo već pomenuli, ove karakteristike mogu se razlikovati u zavisnosti od zemlje.

6. Zaključak

Glavna razlika između ovih prodavnica zapravo nije u tvrdoglavosti pojedinca, već tvrdoglavosti lokalnih vlasti, rekli bismo. 

Možda možemo da tvrdimo da da je kanabis svuda legalan, a ne sudi se onima koji znaju malo ili nimalo o ovoj temi, svi bismo mogli slobodnije da uživamo u stonerskom životu. Uključujući i onaj deo nabavke weed-a.

Zar ne bi bilo bolje da svaka država legalizuje ovu trgovinu? Očigledno je da bi marihuana donela veliku dobit ozbiljnim državama, ali moraćemo da sačekamo da se „glavešine“ predomisle.