• 1. Šta su kreativnost i divergentno razmišljanje?
• 1. a. Divergentno razmišljanje
• 2. Kanabis, kreativnost i njegovo delovanje na mozak
• 3. Koja je idealna doza kanabisa za podsticanje kreativnosti?
• 4. Zaključak

Otkako znamo za sebe, kanabis i umetnost su povezani, kao puter od kikirikija i džem u sendviču. I iako je teško dobiti saglasnost o svemu, kada je reč o sposobnosti marihuane da podstakne kreativnost, odgovor će sigurno biti ‘naravno’. 

Koliko puta si zapalio džoint i odjednom dobio dodatnu inspiraciju za crtanje ili slikanje, možda za sviranje gitare, basa ili drugog instrumenta, da napišeš nešto i slično? A šta je sa filmovima, serijama ili muzejima? Kada zapališ džoint i zadržiš se u umetnosti, zar ne osećaš veću povezanost?

Čak smo čuli i za one koji zapale i dobiju podsticaj da sređuju kuću uz dobru muziku – i to je neka vrsta kreativnosti. Dakle, možemo da potvrdimo da kanabis zaista podstiče kreativnost. Ali kako tačno do toga dolazi? Upravo to ćemo istražiti u ovom članku. 

1. Šta su kreativnost i divergentno razmišljanje?

Za početak, hajde da vidimo šta sve možemo smatrati kreativnošću. Prema rečniku, kreativnost je sklonost ka stvaranju ili prepoznavanju ideja, alternativa ili mogućnosti koje mogu da pomognu u rešavanju problema, pruže zabavu nama i drugima ili pomognu u komunikaciji. ¹ 

Dodatno, prema definiciji Kembridža, kreativnost je sposobnost stvaranja i korišćenja originalnih i neobičnih ideja. Američki psiholog dr Elis Pol Torans napravio je malo složeniju i verovatno precizniju definiciju. 

„Kreativnost je proces postajanja osetljivim na probleme, nedostatke, praznine u znanju, nedostajuće elemente, disarmonije itd.; identifikovanje teškoće; traganje za rešenjima, nagađanje ili formulisanje hipoteza o nedostacima; testiranje i ponavljanje tih hipoteza i eventualno njihova modifikacija i retestiranje; i na kraju komuniciranje rezultata.“ ²

Ipak, kreativnost je toliko subjektivna da njena definicija može varirati od osobe do osobe, pa se postavlja pitanje šta nauka i rečnici zapravo znaju o kreativnosti?

Divergentno razmišljanje

Pa, da bi se odgovorilo na to pitanje, nauka koristi divergentno razmišljanje kao način za merenje kreativnosti. Smatra se procesom razmišljanja u kome analiziramo sva moguća rešenja, ili onoliko koliko možemo da ih smislimo, uglavnom kroz brainstorm, dakle spontano, nenametnuto i neograničeno, dozvoljavajući da misli i ideje slobodno teku. ⁴

Divergentno razmišljanje je vezano za metode brainstorminga, tj. stvaranja više ideja u kratkom vremenu, bez osuđivanja, već otvaranja prostora za još novijih i drugačijih ideja. 

Neki od načina za podsticanje divergentnog razmišljanja uključuju: 

• Brainstorming: nasumično izbacivanje ideja, bez posebnog reda, ali najčešće sa ciljem da se postigne konkretan rezultat;
• Vođenje dnevnika: pomaže da se beleže nasumične ideje tokom dana, odnosno da se napravi kolekcija misli;
• Slobodno pisanje: kada se određeno vreme piše neprekidno o određenoj temi;
• Mapiranje uma ili teme: obično nakon brainstorma, pravi se mapa u kojoj se nasumične ideje povezuju, krećeš od jedne i širiš grane dalje. 

Kako onda kanabis pomaže u podsticanju ovih procesa kreativnosti i divergentnog razmišljanja?

2. Kanabis, kreativnost i njegovo delovanje na mozak

Nauka je utvrdila da je deo mozga povezan sa kreativnošću frontalni korteks, jer je on zadužen za ključne kognitivne procese važne za razvoj kreativnosti: ⁵

• Radna memorija: sistem u našem mozgu ograničenog kapaciteta, zadužen za pamćenje u kratkom roku, obradu i manipulaciju informacijama;
• Apsktrakcija: proces razmišljanja povezan sa prilagodljivošću i fleksibilnošću. Odnosi se na razmišljanja koja nisu konkretna ili direktno vezana za neki fizički objekat, već obuhvataju pojmove ili osećanja;
• Planiranje: skup funkcija u mozgu ključnih za kontrolu ponašanja. To je deo koji pomaže da ideja postane realna i vodi ka ostvarenju cilja.
• Kognitivna fleksibilnost: sposobnost da se lako prelazi između potpuno različitih pojmova, da se razmišlja o više stvari odjednom, ili da se pronalaze veze između potpuno nevezanih stvari.

Pošto je pokazano da marihuana povećava protok krvi u prednjem režnju, taj deo postaje aktivniji, što znači i kreativniji u nekim slučajevima. Zapravo, istraživanje iz 1993. godine pokazalo je da se cerebralni protok krvi (CBF) zaista povećava kada osoba konzumira marihuanu. 

Istraživanje je utvrdilo da, kada se uporede dve osobe – sa visokim i niskim nivoom kreativnosti, mada je to veoma subjektivno po našem mišljenju, kod prve se konstatuje veća osnovna aktivnost frontalnog režnja, kao i veće povećanje aktivnosti prilikom zadataka povezane sa kreativnošću. Ova aktivnost podstiče kreativnost na dva načina.

Prvo, aktivira se okolina nucleus accumbens u mozgu, deo poznat po ulozi u sistemu nagrađivanja, kao posrednik nagrade. Drugo, u frontalnom režnju nastaje fenomen kreativnog divergentnog razmišljanja, odnosno same kreativnosti. ⁷

3. Koja je idealna doza kanabisa za podsticanje kreativnosti?

Dok većina nas stonera može iz ličnog iskustva potvrditi efikasnost marihuane za poboljšanje kreativnosti, isto tako možemo potvrditi da smo često, kada smo preterali, bili beskorisni. 

Naime, studija iz 2014. godine pokazala je da različite doze kanabisa proizvode različite efekte na kreativnost ljudi. U istraživanju su učestvovale tri grupe pušača, kojima su date različite doze: mala, velika i placebo. ⁸

Rezultati su pokazali da je grupa sa malom dozom ostvarila napredak u dva važna aspekta divergentnog razmišljanja: tečnost (broj ponuđenih odgovora) i fleksibilnost (različitost odgovora). Ipak, placebo grupa bila je skoro jednako uspešna u ovim aspektima. 

Kada je reč o originalnosti, tj. stvaranju nečeg novog i jedinstvenog, grupa sa malom dozom je bila ubedljivo najbolja, zatim placebo grupa. Grupa sa velikom dozom imala je lošije rezultate u svim ranije navedenim kategorijama, osim u jednoj. 

Za elaboraciju (objašnjenje i detalje odgovora), grupa koja je bila najviše naduvana bila je najuspešnija, dok su druge dve završile izjednačene. Dakle, kanabis utiče na kreativnost, ali ako preteraš, možeš završiti kao povrće. 

4. Zaključak

Iako svi verujemo da marihuana podstiče kreativnost – i zaista je tako – to funkcioniše samo u manjim dozama. Ako želiš da koristiš travu kao pomoćnika u stvaranju, slobodno to čini, ali imaj na umu da preterivanje može izazvati neproduktivnost. 

Kako god, koliko god da se oslanjamo na studije, ništa nije crno-belo kao što nauka voli da prikaže. Možda si baš ti iz te „sive zone“, među onima koji mogu popušiti brdo trave i iz toga stvoriti prelepa remek-dela. 

Poenta je: kada je reč o kreativnosti, ništa nije precizno određeno i svaki pravi umetnik je različit, jer mozak svakog radi na jedinstven način. Ne pokušavaj da se uklopiš u tuđi kalup, uživaj u onome što tebi odgovara – puno trave i stvaranje, ili možda manje količine. 

SPOLJNI IZVORI

1. "Šta je kreativnost?" Human Motivation, 3rd ed., Robert E. Franken. 1994. 
2. "Kreativnost" Cambridge Dictionary. 
3. "Naučna shvatanja kreativnosti i faktori njenog razvoja" Vol. 94, No. 3, Kreativnost i učenje. Dr. E. Paul Torrance. leto 1965.
4. "Strategije divergentnog razmišljanja" University of Washington. 
5. "Poveži tačke: tvoj mozak i kreativnost" Dita Cavdarbasha i Jake Kurczek. Maj 2017.
6. "Akutne promene moždanog protoka krvi nakon pušenja marihuane" R. J. Mathew i W. H. Wilson. 1993. 
7. "Frontalni režanj mozga i kreativni um" Leonardo Cruz de Souza, Henrique Guimarães, Antônio Lúcio Teixeira, Paulo Caramelli, Richard Levy, Bruno Dubois i Emmanuelle Volle. Jul 2014. 
8. "Kanabis i kreativnost: veoma potentan kanabis narušava divergentno razmišljanje kod redovnih korisnika kanabisa" Mikael A. Kowal, Arno Hazekamp, Lorenza S. Colzato, Henk van Steenbergen, Nic J. A. van der Wee, Jeffrey Durieux, Meriem Manai, i Bernhard Hommel. Oktobar 2014.