Koliko Visoke Rastu Autoflower Sorte?

• 1. Prosečna veličina autoflower sorti
• 2. Savršeni uslovi za uzgoj
• 3. Lako rešivi problemi koji mogu uticati na rast
• 4. Glavni faktori koji utiču na rast
• 5. Izbor veličine saksije
• 6. Udaljenost svetla i ciklus
• 6. a. Savršena vrsta i udaljenost svetla
• 6. b. Svetlosni ciklus za autoflower sorte
• 7. Hranljive materije za autoflower sorte
• 7. a. Organska ili sintetička hraniva?
• 8. Tehnike treninga biljaka za kontrolu visine i maksimum prinosa
• 8. a. Low-stress training (lst)
• 8. b. High-stress training (hst)
• 9. Zaključak

Ako ste novi u uzgoju autoflower sorti, možda vas zanima prosečna veličina autoflower biljaka u 2026. godini, jer su znatno napredovale od prve Lowryder sorte. Kao i kod svake vrste baštovanstva, konačna visina autoflower kanabisa može biti pod uticajem različitih faktora – od veličine saksije, rasporeda i kvaliteta hranljivih sastojaka, vrste i udaljenosti izvora svetlosti, stepena stresa na koji je biljka izložena, pa do eventualnih problema sa štetočinama ili bolestima. 

Uopšteno, autoflower sorte rastu oko 50 do 100 cm, ali neke mogu narasti čak do 150 cm, u zavisnosti od genetike. Moguće je na neki način upravljati visinom biljke korišćenjem odgovarajućeg svetlosnog ciklusa i veličine saksije. Prirodno je da se početnik zapita koliko će visoka biljka narasti, s obzirom da mora da pripremi prostor za uzgoj. U ovom tekstu objasnićemo sve što treba da znate kako biste se spremili za svoj ciklus uzgoja.

1. Prosečna veličina autoflower sorti

Uzgaivač mora da razume koliko prostora je potrebno njegovim autoflower biljkama kako bi mogao udobno da im obezbedi optimalne uslove za rast. Iako tipičan autoflower obično raste između 50 i 100 cm (1,5 do 3 stope), u Fast Buds ponudi možete pronaći sorte koje narastu i do 150 cm (59 inča), kao što su Pound Cake Auto i Sour Jealousy Auto.

Naravno, u oba slučaja biljke mogu biti niže ili više u zavisnosti od uslova uzgoja i specifičnih fenotipova. Postoji više faktora koji mogu uticati na vašu biljku; o glavnim faktorima detaljno ćemo pisati u narednim delovima.

Savet: Ako imate problem sa autoflower sortom koja previše raste u visinu, primenite low stress training tehnike kako biste kontrolisali izduživanje.   

Prosečna visina autoflower biljki tokom vegetativnog perioda

Kao što ćete dalje u tekstu pročitati, visina autoflower sorte zavisi od toga kako genetika ispoljava svoje karakteristike u zavisnosti od uslova uzgoja kao što su veličina saksije, temperatura, vlažnost, spektar svetlosti, hranljivi sastojci, itd. Zbog toga je nemoguće tačno reći koliko će neka autoflower sorta porasti tokom vegetativne faze, ali kao smernicu možete proceniti da će određena biljka dostići oko 70% svoje konačne visine tokom vegetacije.

Ovo znači da će, na primer, sativa-dominantne autoflower sorte biti više od indica-dominantnih auto sorti iz semena. Da biste stekli bolju sliku, uporedićemo jednu od naših najviših i jednu od najnižih autoflower sorti: Sour Jealousy Auto i Purple Haze Auto, koje se značajno razlikuju po visini biljke.

Naš Sour Jealousy Auto raste od 90-150 cm, dok Purple Haze Auto varira od 60-100 cm. Ovo znači da bi, kada biste obe posadili istovremeno, rasad Purple Haze Auto sorte krenuo mnogo niži nego Sour Jealousy Auto, a razlika u visini bi se nastavila tokom celog vegetativnog perioda, pri čemu bi Sour Jealousy Auto pred kraj vegetacije dostigao oko 80 cm, a Purple Haze Auto oko 50 cm.

Prosečna visina autoflower tokom perioda cvetanja

Kada obe biljke uđu u predfazu cvetanja, i dve nedelje nakon toga, one će se izdužiti i nastaviti da rastu uz održavanje razlike u visini. To znači da će Sour Jealousy Auto skoro duplirati visinu, dostižući oko 150 cm do kraja cvetanja, dok će Purple Haze Auto takođe udvostručiti visinu ali ostati na oko 90 cm.

Imajte na umu da su sve sorte različite, i moguće je da se vaša biljka ne izduži koliko i one iz primera, ali sve biljke kanabisa rastu u visinu tokom prvih nedelja cvetanja. Kao opšte pravilo, možete okvirno računati da biljke porastu oko 70% svoje visine tokom vegetacije, a preostalih 30% tokom pre-cvetanja i samog cvetanja.

2. Savršeni uslovi za uzgoj 

Kao i za fotoperiodne sorte, optimalno okruženje za autoflower sorte je sledeće:

• Faza sadnica: 23 - 29°C & 75-85% RH
• Vegetativni period: 21 - 29°C & 70-80% RH
• Faza cvetanja: 15- 24°C & 40 - 50% RH

Zapamtite da svaka sorta može reagovati drugačije, pa ovu informaciju koristite kao smernicu. Uvek obratite pažnju na reakciju biljke i po potrebi prilagodite uslove.

Održavanjem dobrih uslova, vaša autoflower biljka može dostići svoj puni potencijal. Imamo sorte koje lako narastu do 130 cm (51 inč), kao što je Strawberry Gorilla Auto RF3, ukoliko se uzgaja u pravom okruženju. Sve zavisi od toga koliko su uslovi za rast idealni za datu sortu. 

3. Lako rešivi problemi koji mogu uticati na rast

Ovo su (relativno) lako rešivi problemi koji mogu uticati na rast vaše biljke:

• Klima;
• Problemi sa insektima;
• pH nivo;
• I učestalost zalivanja.

Ovi manji faktori mogu loše uticati na rast, zaustaviti razvoj i smanjiti prinos. Ako se ne reše na vreme, mogu čak i u potpunosti uništiti biljku.

Srećom, ove probleme je lako rešiti: sačekajte da se supstrat osuši pre sledećeg zalivanja, prilagodite pH nivo pre zalivanja, svakodnevno proveravajte da li ima insekata, i prilagodite vlažnost vazduha i/ili cirkulaciju. Ako ih na vreme primetite, brzo možete otkloniti problem, pa ćemo se mi fokusirati na glavne faktore.

Napomena: Problemi sa insektima mogu postati veoma teški za rešavanje ako se ignorišu duže vreme; blagovremenim uočavanjem sprečavate mnoge probleme. Ako ipak morate da koristite neku vrstu zaštite od štetočina (preporučujemo prirodne preparate), zapamtite da nikada NE TREBA koristiti zaštitu u fazi cvetanja, osim ako je zaista neophodno. Ovo će JAKO uticati na konačan proizvod, posebno na ukus i miris vaših cvetova.

4. Glavni faktori koji utiču na rast

Ovo su glavni faktori koji mogu, i pozitivno i negativno, uticati na rast. Mogu ozbiljno ugroziti vaš autoflower, i za razliku od manjih faktora, ove promene veoma brzo utiču na biljku i mogu je lako uništiti.

Glavni faktori su pre svega sledeći:     

• Veličina saksije;
• Udaljenost i ciklus svetlosti;
• I hranljivi sastojci.

5. Izbor veličine saksije

Veličina saksije je vrlo važna za rast vaše autoflower sorte i određuje maksimum do kojeg biljka može da naraste. Ako je saksija premala biljka će postati root-bound (što znači da koren više nema gde da raste), što ometa unos hranljivih materija. Biljka neće moći pravilno da funkcioniše i veća je verovatnoća da ugine ili donese minimalan prinos ako se na vreme ne presadi.

Preporučujemo da uvek sledite preporuke proizvođača semena; obično navode okvirnu visinu biljke i od toga možete dalje planirati. Ipak, evo grube smernice (ovo je procena i može varirati):

• Oko 60 cm (23 inča) – saksija od 7L (1,8 galona);
• Do 100 cm (40 inča) – saksija od 8-10L (2,1 - 2,6 galona);
• Preko 100 cm (40 inča) – saksija od 12L (3,1 galon).

Savet: Ako ste još neodlučni, uzmite saksiju od 12L (3,1 galona) i bićete sigurni; mana je što ćete nepotrebno trošiti više supstrata i hranljivih materija. Veća saksija takođe sprečava stres pri presađivanju. 

Možete uzgajati i visoku autoflower u maloj saksiji; ponekad se biljka prilagodi, a ponekad ne. Najbolje je eksperimentisati sa različitim sortama i testirati. 

6. Udaljenost svetla i ciklus    

Sve biljke zavise od svetlosti za život; autoflower sorte nisu izuzetak. Na otvorenom to nije problem. Ali kod odgajanja u zatvorenom, ovo je jedan od najčešćih problema. Veoma je teško veštački ponoviti sunčevu svetlost, a veličina autoflower sorte znatno zavisi od udaljenosti i ciklusa svetla. 

Savršena vrsta i udaljenost svetla 

Ako je svetlo predaleko, vaša biljka će se izdužiti i cvetovi će biti retki. Ako je preblizu, biljka može dobiti ožegotine od vrućine što će zakočiti rast i smanjiti očekivani prinos.

Iako se možete držati preporuka proizvođača opreme oko udaljenosti i jačine svetla, najbolji način da budete sigurni jeste da nabavite PAR merač (za merenje osvetljenja) i prilagodite svetlo prema preporučenim PPFD vrednostima ispod:

• Seme: 100 - 200 PPFD
• Vegetativni period: 200 - 500 PPFD
• Cvetanje: 600 - 700 PPFD

Savet: Idealno postavljena svetla i podešavanje kroz faze rasta su ključni za rast biljke do punog potencijala. Tokom vegetacije svetla držite više ili slabijeg intenziteta, a tokom cvetanja niže ili jača.

Pored udaljenosti, važno je koju vrstu svetla ćete koristiti. Postoji nekoliko glavnih opcija.

CFL ili fluorescentna svetla

Najjeftinija opcija za uzgajivače u zatvorenom. CFL svetla su odlična za fazu sadnica i lako se postavljaju. Troše malo struje i lako se nabavljaju, ali nisu dovoljno jaka za krupne, kvalitetne biljke sa gustim, smolastim cvetovima kakve želimo.

HID svetla

High-Intensity Discharge (HID) bili su zlatni standard za uzgoj kanabisa decenijama. Nude odličan prinos, pouzdana su, daju konstantno svetlo i laka su za upotrebu. Međutim, prave mnogo toplote, mogu izazvati pregrevanje i ožegotine, troše puno struje i sijalice im treba menjati svake godine.

LED svetla

LED lampe su noviji standard. Godinama su važile za slabiju zamenu HID lampama, ali danas je tehnologija prevazišla sve druge opcije. Energetski su znatno efikasnije, rade na nižim temperaturama pa mogu bliže krošnjama bez rizika od ožegotina, i daju odličan prinos uz savršene terpene. Mana je viša cena, a treba paziti i na jeftine panele koji preplavljuju internet.

Imajte na umu da autoflower može dati i samo 10 g (0,3 oz) ako nema dovoljno svetla, a u idealnim uslovima može dati i 150 grama (5 unci) i više.

Svetlosni ciklus za autoflower sorte

Autoflower biljke možete uzgajati u ciklusima od 24/0, 18/6 ili 12/12 (prvi broj je sati svetla, drugi sati mraka). Preporučujemo da autoflowerima date barem 4 sata mraka dnevno kako bi „odmorile”. Efekat može varirati u zavisnosti od genetike sorte.

Savet: Više svetla ne znači uvek veći rast. Neke sorte uspevaju na 24/0 ciklusu, a druge dožive stres. Ako niste sigurni, preporučujemo 18/6 ciklus. Otpornost na 24/0 zavisi od genetike.

7. Hranljive materije za autoflower sorte

Autoflower sorte nisu zahtevne. Samo im je potrebna odgovarajuća kombinacija hranljivih materija za zdrav rast, veći prinos i srećnu biljku. Previše hranljivih materija izaziva „nutrijent burn” – biljka pokazuje znake trovanja, teško usvaja hranu i slabi, raste manja i lošije.

Ako je hranljivih materija premalo, autoflower pokazuje simptome deficita. Bez hraniva, biljka ne raste, završava mala i s malim prinosom, a duže zanemarivanje vodi ka odumiranju biljke.

Zato, ukoliko ne koristite baš hraniva namenjena autoflower sortama, opšte pravilo glasi: sledite tablu ishrane proizvođača na upola manjim dozama. Ako počinjete u već pognojenu zemlju kao Light Mix ili Happy Frog, počnite sa prihranom tek u pre-cvetanju i opet sa polovinom preporučene doze!

Organska ili sintetička hraniva?

Ovo je jedno od težih pitanja kad počinjete sa uzgojem kanabisa, ali odluka se mora doneti na početku. 

Organske opcije hrane mikrobiološki život u zemljištu, koji dalje razlaže materije i oslobađa ih u obliku u kojem ih biljka može usvojiti. Organska prihrana se obično lakše koristi, oslobađa hraniva polako, što umanjuje šanse za predoziranje/probleme sa paljenjem biljaka, a mikroorganizmi deluju kao prirodna zaštita od štetočina, gljivica i bolesti. Postoje i mišljenja da organska prihrana donosi bolje terpene u berbi od sintetičkih varijanti, iako to nije potpuno naučno potvrđeno. 

Sintetička hraniva omogućavaju preciznu kontrolu nad količinom i vremenom doziranja za bilo koji stil uzgoja. Kanabis ima različite potrebe za makroelementima tokom faza rasta, a mineralna hraniva omogućavaju da biljka tačno dobije šta joj treba, kad joj treba. Sintetika je često i povoljnija, a kada se uhodate sa mešanjem rastvora, vrlo je lako za upotrebu. 

A koja opcija daje najbrži rast?

To zavisi i od stila uzgoja i od izbora hraniva. Skoro uvek hidroponski sistemi daju najbrži, najjači rast i najveći prinos. Mnogi uzgajivači vole klasičan uzgoj u zemlji pa je teško dati konačan odgovor. Generalno, početnicima preporučujemo sintetička hraniva u kombinaciji sa kokos-vlaknom kao supstratom ili zemlju sa organskim tečnim hranivima.

Savet: Ponekad proizvođači preporučuju mnogo više nego što biljci treba. Počnite sa pola ili čak manjom dozom i uvek birajte organska – šansa za sagorevanje biljke je neuporedivo manja.

8. Tehnike treninga biljaka za kontrolu visine i maksimum prinosa

Uzgaivači koriste niz tehnika treninga biljaka iz raznih razloga, najčešći su kontrola visine i maksimizacija prinosa. Manipulacijom rasta i oblika biljke omogućavamo efikasnije raspoređivanje hraniva i hormona po čitavoj biljci. To doprinosi ravnomernijem razvoju cvetova i pomaže da se biljke ne izmaknu kontroli. Pogledajmo tri glavne tehnike koje se koriste za ove ciljeve... Trening tehnike uglavnom se dele na dve grupe: Low-Stress Training (LST) i High-Stress Training (HST).

Low-Stress Training (LST)

LST podrazumeva tehnike koje polako menjaju oblik biljke bez zaustavljanja rasta. Najčešća je tehnika savijanja i vezivanja grana ('Tie-Down'). Kako biljka raste, polako vezujete glavnu stabljiku špagom, žicom ili kanapom i nežno savijate grane u željeni položaj. Ako koristite jeftinu plastičnu saksiju, izbušite male rupice na ivici gde ćete vezivati špagicu i dok biljka raste polako dodajite nove veze formirajući spiralu oko saksije. Ovo omogućava biljci da raste više horizontalno i grane dostižu visinu glavnog vrha (cole).

Sledeći je SCROG (Screen of Green) trening. SCROG je tehnika koja koristi mrežu i sistem potpore da bi biljka rasla na jednoj horizontalnoj ravni. Princip je sličan kao kod savijanja, a kombinovanjem obe tehnike dobijaju se najbolji rezultati. Mreža olakšava kontrolu visine. Postavljanje SCROG mreže je vrlo jednostavno. Trebaće vam ram na koji ćete postaviti mrežu, po mogućstvu od drveta, metala ili PVC-a. Kao mreža može služiti plastična ograda, žičana mreža ili čak ribarska mreža. Najjednostavniji je PVC – uzmite kutne spojnice, isecite cevi na odgovarajuću dužinu, spojite u kvadrat i razvucite mrežu. Zakačite 3-4 nogare oko saksije i postavite mrežu na 50-70 cm iznad zemlje.

High-Stress Training (HST)

Lista HST tehnika je mnogo duža i znatno su agresivnije. HST podrazumeva nagle i radikalne promene na biljci da bi se drastično promenio obrazac rasta. Ovo može uzrokovati trajnu štetu ako se uradi loše i velika većina nije pogodna za autoflower sorte. Autofloweri imaju genetski programirani vegetativni period i nemaju vremena za oporavak nakon šoka, što je gotovo sigurno sa HST metodama. Najčešće HST tehnike su:

• Topping
• Fimming
• Super Cropping
• Monster Cropping
• Mainlining
• Defoliacija

Fimming

Fimming je sličan topping metodi. Kod fimminga, umesto da se kruna precizno odseče u bazi, presečete apikalni vrh na pola. Ovaj stres zaustavlja rast glavnog vrha i podstiče sporedne grane da preuzmu rast. Obično daje dve colee kao i topping, ali ako se pravilno izvede, može dovesti do formiranja četiri glavna vrha.

Super Cropping

Super Cropping je ekstremno savijanje grana sa ciljem da imitira štetu koju pretrpe biljke na otvorenom tokom jakog vetra ili oluje. Iskustva uzgajivača sa otvorenih zasada pokazuju da ovako oštećene grane kasnije izrastu jače, što je i osnov logike ove tehnike.

Topping

Topping je standardna tehnika kojom se kontroliše visina a maksimizira prinos. Postiže se uklanjanjem vrha stabljike tik iznad najnovijih grana. Ovo je kruna biljke, a uklanjanjem forsirate razvoj dve colee umesto jedne – biljka ostaje niža, a prinos veći.

Tehniku možete ponavljati da biste konstantno povećavali broj glavnih colee i kontrolisali rast u visinu.

Monster cropping

Ova tehnika podrazumeva sličnu manipulaciju kao super cropping, ali se umesto stresa grana fokusira na razvoj većeg broja nisko pozicioniranih sporednih pupoljaka. Monster cropping uključuje uzimanje klonova sa vrhova grana koje su već prešle u fazu cvetanja i njihovo vraćanje u režim vegetacije. Ovo može izazvati vrlo bujan rast i, iako nije tehnika za početnike, može doneti veoma neobične koline i - ponekad - ogroman prinos.

Mainlining

Mainlining je tehnika treniranja gde se apikalni vrh potpuno uklanja, a donje grane se formiraju u glavne colee. Najbolje funkcioniše kod indica sorti ili širih biljaka. Ovo je vrlo stresna tehnika za biljke, zato vodite računa da svi pravci rasta ostanu izjednačeni, u suprotnom možete dobiti neravnu krošnju i neujednačene grane.

Defoliacija

Defoliacija je postupak uklanjanja velikih listova, a o toj tehnici pisali smo posebnu objavu... pa pročitajte! 

9. Zaključak 

Razumevanje svih ovih faktora je ključno za svakog uzgajivača. Biljke su veoma osetljive, i čak i mali stres može ih ozbiljno pogoditi. Budite pažljivi i uvek obraćajte pažnju na znakove koje biljka šalje. Ove sitnice će napraviti ogromnu razliku na kraju berbe. Negujte biljke i uvek ih tretirajte s ljubavlju; uveravamo vas da će vam uzvratiti na najbolji način. Ne zaboravite, biljke su živa bića.

Ako imate neka svoja iskustva i trikove za kontrolu visine, podelite ih sa zajednicom u komentarima ispod!