• 1. Kako ljudi razmišljaju?
• 2. Šta su biljni tropizmi?
• 2. a. Fototropizam
• 2. b. Tigmotropizam
• 2. c. Gravitropizam
• 2. d. Hidrotropizam
• 2. e. Druge vrste tropizama
• 3. Biljni tropizmi u poređenju sa ljudskim čulima
• 4. Da li je moguće da ljudi komuniciraju sa biljkama kanabisa?
• 4. a. Koji su procesi koji uzrokuju povećanje proizvodnje, jačine i ukupnog prinosa?
• 5. Zaključak

Sa više od 300.000 biljnih vrsta na Zemlji, jasno je da su se razvile i prilagodile kako bi preživele i napredovale; Sada, one ne mogu doživeti vid, miris, dodir i miris kao mi, što može biti velika evolutivna mana, ali imaju druge načine da se prilagode različitim okruženjima. Biljni tropizmi su mehanizmi pomoću kojih se semena kanabisa i biljke prilagođavaju promenama, što ih čini da rastu prema ili udaljavaju od određenog stimulusa, što ne znači da mogu da razmišljaju kao mi, ali je na neki način slično.

1. Kako ljudi razmišljaju? 

Kada razmišljate o živim organizmima, možda pomislite na ljude, majmune ili delfine, ali ne i na biljke, jer se one ne ponašaju kao ljudi ili druge životinje. Ljudski i životinjski mozak je izuzetno složen i ima sposobnost da troši energiju, skladišti sećanja, obrađuje misli i pokreće reakcije. Naučnici i dalje ne razumeju tačno kako mozak funkcioniše, ali ono što znaju jeste da su neuroni odgovorni za sve ove radnje i da u mozgu postoje veze koje veoma podsećaju na internet, jer neprestano razmenjuju informacije. Na primer, ako dodirnete vrelu površinu, neuroni će obraditi informaciju i odrediti šta treba da uradite sledeće, predviđajući i računajući rezultat pola sekunde (ili brže) pre nego što se akcija izvrši.

Ali biljke nemaju mozak kao mi, pa se sigurno pitate kako znaju u kom pravcu da rastu? Pa, biljke imaju veoma složene mehanizme koji im omogućavaju da znaju kako i kada treba da rastu, između ostalog. Biljke nemaju mozak, ali imaju gene osetljive na vreme koji funkcionišu na sličan način kao naš nervni sistem i rade zajedno kako bi tačno znale kako da reaguju na određeni stimulus.

Na primer, ako vaše biljke nekoliko dana trpe niže temperature, one će usporiti rast i sačekati najbolje vreme za razvoj listova (ili usporiti razvoj listova) ili semena, a isto se dešava i kada primenjujete tehnike treniranja biljaka kao što je low ili high-stress training. Istraživači takođe tvrde da biljke mogu i da pamte informacije o izloženosti svetlu, na primer, i prenesu ovu informaciju drugim biljkama, tako da uprkos nedostatku strukture ekvivalentne našem mozgu, inteligencija biljaka je veoma složena i omogućava veoma zanimljivo ponašanje zahvaljujući biljnim tropizmima.

Dakle, biljke nemaju mozak niti neurone kao mi ljudi i druge životinje. Međutim, one i dalje imaju sopstveni oblik komunikacije u vidu hemijskih interakcija. Biljke su sposobne da detektuju i prilagode se promenama u okruženju putem hemijskih signala i ćelijskih promena koje ti signali izazivaju. Na primer, kod napada insekata, neke biljke su sposobne da proizvedu i oslobode signalne spojeve koji privlače prirodne predatore štetočina. Dakle, ne samo da biljke osećaju kada insekti oštećuju njihova tkiva, već mogu da oslobode i specifične hemijske materije u okruženje kako bi privukle odgovarajuće predatore da „počiste“ pretnju.

Pored toga, biljke mogu i da „upozore“ svoju okolinu na ovakve napade. Takođe mogu proizvesti hemikalije koje obaveštavaju susedne biljke o aktivnosti štetočina. Ova međubiljna komunikacija podstiče susede da počnu da proizvode sopstvene odbrambene spojeve pre nego što ih štetočina napadne, čime se povećavaju šanse za preživljavanje. I to nije sve. Biljke izgledaju kao da mogu da komuniciraju čak i sa vrstama koje nisu biljke. Na primer, pumpaju izlučevine u zemljište da privuku i stupe u simbiozu sa određenim vrstama gljiva. Kada se povežu, gljive vade hranljive materije iz zemlje i zauzvrat dobijaju šećere i druge važne spojeve. Biljke mogu da reaguju i na bakterijske signale u zemljištu, omogućujući bakterijama koje vezuju azot da žive oko korena i dobijaju sklonište i nutrijente.

2. Šta su biljni tropizmi? 

Kao i sve druge životinje i organizmi, biljke moraju da se prilagode različitim uslovima u kojima rastu, i dok drugi živi svet može da se premešta sa jednog mesta na drugo, biljke ne mogu, pa moraju da pronađu druge načine kako da se nose sa nepovoljnim uslovima, i tu nastupaju biljni tropizmi.

Biljni tropizmi su mehanizmi pomoću kojih biljke mogu da rastu prema ili dalje od određenih stimulansa poput svetlosti, gravitacije, vode i dodira. Kada do toga dođe, ćelije u jednom delu biljke mogu rasti brže od drugih delova, što određuje u kom pravcu će biljka dalje rasti, a uz pomoć biljnih hormona poput auksina, reguliše se ovaj rast, zbog čega se biljka može kriviti ili savijati u zavisnosti od stimulansa. Postoje dve vrste odgovora na stimulus:

• Negativni tropizam: Rast udaljavajući se od stimulansa;
• I Pozitivni tropizam: Rast u smeru stimulansa.

Unutar ove dve vrste odgovora postoji nekoliko biljnih tropizama (ili tropskih odgovora) koji mogu biti negativni ili pozitivni, i to su: fototropizam, tigmotropizam, gravitropizam, hidrotropizam, termotropizam i hemotropizam.

Fototropizam 

Fototropizam je odgovoran za usmeravanje rasta biljke prema svetlosti, što znači da je kod kanabisa u pitanju pozitivan tropizam, jer biljke rastu u pravcu izvora svetlosti. To se dešava jer biljke kanabisa imaju fotoreceptore u ćelijama koji detektuju svetlo i kada ga uoče, usmeravaju hormone kao što su auksini ka granama koje dobijaju manje svetla, što omogućava tim granama da rastu više prema izvoru svetlosti i dobiju potrebnu svetlost.

Fototropizam je pozitivan kod grana, listova i stabljike, ali kod korena je to zapravo negativan tropizam jer korenu trebaju hranljive materije i voda koje se nalaze pod zemljom, pa on raste dalje od svetla. To znači da stimulus može izazvati različite odgovore u zavisnosti od dela biljke. Fotoreceptori u kanabisu koji mogu da detektuju svetlo poznati su nauci kao fitohromi.

Ove strukture postoje u dva oblika, Pr i Pfr. Kada kanabis detektuje izvor svetlosti u spoljašnjoj sredini, on pretvara Pr u Pfr, što pokreće lanac ćelijskih i hormonalnih promena koje prouzrokuju da biljka raste prema izvoru fotona. Međutim, fototropizam zavisi od talasne dužine svetlosti; ne izazivaju sve dužine istu reakciju. Razumevanje uticaja svake talasne dužine pomoći će vam kao uzgajivaču da izazovete ili izbegnete određeni biljni odgovor. Na primer, plavi spektar svetlosti posebno podstiče jak fototropni odgovor, dok crveni spektar ima slabiji efekat. Zato mnogi indoor uzgajivači koriste LED lampe sa specifičnim talasnim dužinama dizajniranim da podstaknu optimalan rast kanabisa u različitim fazama ciklusa rasta.

Heliotropizam 

Heliotropizam je vrsta fototropizma, ali, za razliku od njega, ova reakcija omogućava cvetovima i stabljikama da se okrenu i prate sunce dok se ono pomera po nebu, od izlaska do zalaska. Ova pojava se jasno vidi kod suncokreta koji prati sunce, što povećava njihovu temperaturu i čini ih privlačnijim oprašivačima.

Već dugo traje debata da li su heliotropizam i fototropizam isto, ali istraživanja su pokazala da nisu, uprkos velikoj sličnosti, pa pazite da ih ne pomešate!

Tigmotropizam 

Tigmotropizam se odnosi na odgovor biljke kada je dodirnete ili naiđe na čvrst objekat. Na primer, pozitivan tigmotropizam dešava se kada loza savija u više pravaca dok traži čvrst oslonac za dalji rast. To se dešava jer biljka „zna“ da određene ćelije (na vrhu loze) nisu u kontaktu sa površinom, pa te ćelije rastu brže dok ne dođu u kontakt sa površinom za koju mogu da se zakače i nastave normalan rast. Tigmotropizam se ne odnosi na grane kanabisa, ali se odnosi na njegov koren.

Kao što je rečeno, u zavisnosti od dela biljke o kom govorimo, neki tropizam može biti pozitivan ili negativan, a to je slučaj sa tigmotropizmom. Kako koren raste dublje, može naići na kamen ili drvo koje može postati prepreka za rast, a kada se to dogodi, tigmotropizam usmerava rast korena tako da izbegne prepreku; tako da, iako je pozitivan kod cveta i grana, kod korena je negativan tropizam.

Gravitropizam 

Gravitropizam je veoma bitan jer usmerava rast korena i celokupni rast biljke kanabisa kao odgovor na gravitaciju, što znači da koren raste nadole, dok stabljika, grane i listovi rastu nagore. Smatra se da su statociti (određena vrsta ćelija) odgovorni za ovaj odgovor. Te ćelije se nalaze na vrhu glavnog korena i u granama i odgovorne su za ovaj tip odgovora, zato će koren uvek rasti u pravcu gravitacije, dok će biljka rasti u suprotnom smeru.

Biljni hormoni poput auksina igraju važnu ulogu i kod ovog tropizma, jer ako grane ne dobijaju dovoljno svetla, auksini se nagomilavaju u donjem delu, pa ćelije tamo rastu brže dok se grana ne savije nagore. Zato je potrebno redovno dotezati grane prilikom vezivanja, na primer.

Hidrotropizam 

Hidrotropizam je odgovor kanabisa kada naiđe na vodu. Ovaj tropizam je veoma važan jer biljke bez vode ne mogu da žive i on služi kao zaštita od prezalivanja ili suše. Na primer, kada je supstrat suv, javlja se pozitivan hidrotropizam koji podstiče koren da traži vodu, a kad je supstrat previše vlažan—negativan hidrotropizam da bi korenje raslo dalje od vode.

Kada se to desi, biljka često mora „nadjačati“ (ili postati manje osetljiva na) gravitropizam; to znači da manjak ili višak vode može izazvati snažniji hidrotropizam od gravitropizma, u zavisnosti i od tipa supstrata. Na primer, koren u vlažnijem supstratu pokazuje snažniji hidrotropizam nego gravitropizam u poređenju sa biljkama gajenim u dobro provetrenoj zemlji gde je odgovor na gravitaciju mnogo jači od odgovora na vodu.

Druge vrste tropizama  

Pored navedenih, postoje još dve značajne vrste biljnih tropizama koji utiču na rast: termotropizam i hemotropizam. Te vrste tropizama su ređe, ali svakako prisutne.

Termotropizam 

Termotropizam označava rast ili pomeranje kao odgovor na promene temperature, bilo toplote ili hladnoće. Na primer, koren može pokazati pozitivan termotropizam pri određenoj temperaturi, a negativan u hladnijim ili toplijim uslovima, samo što se zbog toga što je korenje pod zemljom to teže uočava.

Hemotropizam 

Hemotropizam je rastući odgovor na hemikalije; koren je izuzetno osetljiv na hemijske sastojke i može reagovati pozitivno ili negativno na određene elemente u zemlji. Na primer, hemotropizam pomaže biljkama da dođu do nutrijenata u zemljištu što podstiče rast i razvoj biljke. Još jedan primer: kada polen padne na žigove (bele dlake), biljka kanabisa oslobađa hemijske signale koji usmeravaju rast ka jajnicima kako bi seme bilo održivo.

3. Biljni tropizmi u poređenju sa ljudskim čulima

Kao što je navedeno, biljke ne misle u pravom smislu jer nemaju mozak kao ljudi ili životinje, ali imaju tropizme sa nekoliko hormona koji usmeravaju rast kad postoji infestacija štetočina ili kad im je potrebna voda. To znači da, iako nemaju mozak, biljke ipak reaguju na stimulus, slično kao mi, svojim sopstvenim „nervnim sistemom“, samo na drugačiji način.

Mogu li biljke kanabisa da mirišu? 

Biljke imaju čulo mirisa koje drugačije funkcioniše od većine živih bića. Imaju receptore koji sadrže etilen i omogućavaju im da reaguju na hemikalije u svojoj okolini. Ovo čulo mirisa kod biljaka im omogućava da sinhronizuju sazrevanje cvetova ili plodova da bi privukle oprašivače koji zatim šire polen ili semena radi očuvanja vrste.

Glavna uloga ovih receptora je omogućavanje komunikacije između biljaka kada ih napadnu insekti, jer biljke tada oslobađaju feromone i upozoravaju susedne biljke. To znači da biljke, iako ne koriste miris za mirisanje stvari kao mi, definitivno imaju ovo čulo i koriste ga za komunikaciju.

Mogu li biljke kanabisa da osete dodir? 

Poznato je da su biljke kanabisa osetljive na toplotu, hladnoću i jak vetar, zbog čega u takvim uslovima rast može usporiti, što je jedan od oblika taktilne osetljivosti. Međutim, ovo čulo dodira uočljivije je kod nekih vrsta, poput Venerine muholovke ili Mimose pudice koje se automatski zatvaraju kad ih dodirnete; što znači da biljke imaju čulo dodira, samo što funkcioniše drugačije nego što biste očekivali.

Mogu li biljke kanabisa da osete ukus?      

Kao i ostala čula, i biljke imaju čulo ukusa, ali ono funkcioniše i koristi se na drugačiji način. Kod nekih životinja čula ukusa i mirisa su povezana. Biljke zapravo imaju „čulo ukusa” u korenu i mogu da komuniciraju sa obližnjim korenjem, pa na primer, kada im je potrebna voda, obavestiće obližnje biljke da je nestašica, što omogućava zatvaranje stoma i pripremu za sušu.

Zamislite da, za razliku od čula mirisa kojim biljke odgovaraju na hemikalije u okruženju, čulo ukusa kod biljaka podrazumeva reagujuće na vodorastvorljive supstance koje mogu biti prisutne u zemlji i vezivati se za koren.

Mogu li biljke kanabisa da čuju? 

Iako biljke ne mogu doslovno da čuju kao mi, imaju čulo sluha. Na primer, ne mogu da čuju muziku (jer nemaju uši i bubne opne), ali mogu da detektuju vibracije koje stvara insekt ili čak manja bića poput glista; mogu da detektuju i vibracije koje stvaraju druge biljke, a neke vrste proizvode ultrazvučne vibracije za komunikaciju i pripremu za napad insekata ili snažan vetar.  

Mogu li biljke kanabisa da vide?

Biljke kanabisa nemaju oči pa naravno nemaju čulo vida kao mi, ali zahvaljujući fototropizmu mogu da prepoznaju smer svetlosti i znaju da li je jača ili slabija nego inače. Imaju fototropine koji detektuju svetlo iz plavog spektra i fitohrome za detekciju svetla iz crvenog spektra. To ne funkcioniše kao naše oči, jer biljke definitivno ne mogu da formiraju slike kao ljudi i životinje, ali im to pomaže da regulišu svoj unutrašnji sat i procese kao što su fotosinteza i transpiracija, dozvoljavajući im da „vide” da li dobijaju više ili manje svetlosti i iz kog spektra.

4. Da li je moguće da ljudi komuniciraju sa biljkama kanabisa?

Dakle, sada kada imamo osnovno razumevanje kako biljke primaju stimuluse i interaguju sa svetom oko sebe, najvažnije je pitanje... Mogu li ljudi pozitivno uticati na životni ciklus, kvalitet završnog proizvoda i ukupni prinos kanabisa kroz različite oblike stimulansa kao što su govor i muzika? Postoje neka veoma zanimljiva istraživanja na ovu temu, još od 1950-ih. Iako većina tih studija nije peer-review, anegdotski dokazi ukazuju da pozitivna interakcija između uzgajivača i biljaka donosi bolje rezultate. Prva prava studija dolazi sa Univerziteta Annamalai u Indiji. Studiju je sproveo dr T. C. Singh, tadašnji šef odeljenja za botaniku, i pokazala je da su biljke izložene muzici tokom vegetativne i cvetne faze imale povećanje biomase od čak 72% i visine od impresivnih 20%. Takođe, semena koja su proklijala uz muziku proizvela su više fan leaves, veću ukupnu veličinu i poboljšane osnovne karakteristike poput dužine internodije i čvrstine stabljike. Prvo je eksperimentisao samo sa klasičnom muzikom, a kasnije i sa indijskom narodnom muzikom "Raga".

Izveštavao je o sličnim pozitivnim rezultatima sa oba žanra muzike i čak otkrio da samo igranje bosih nogu blizu biljaka bez muzike podstiče brži rast i bolje karakteristike biljaka. Druga važna studija stiže iz Kanade, gde je inženjer i naučnik Yujin Kanbi posmatrao povećanje proizvodnje i veličine prinosa od 66% kada je svom usevu puštao muziku Johana Sebastijana Baha. Novije zapažanje dolazi od Eliasa Temptona (uzgajivača u dispanzeru Sicky Buds), koji je primetio poboljšanje kod malih indoor gajećih uslova kada je postavio radio sa klasičnom muzikom da svira 24 sata. Debljina dermisa i struktura listova su se poboljšale. 

Počeo je da pušta klasičnu muziku i u glavnoj gajionici Sticky Buds i video ista poboljšanja. I dok veruje da muzika ima efekat na biljke, ne smatra da je razlog sama muzika, već poboljšano emocionalno stanje ljudi oko biljki. Matt Lopez, uzgajivač koji je prvi proizveo čuvenu sortu Northern Lights, deli isto mišljenje. I on stalno pušta klasičnu muziku u svom uzgojnom prostoru i komunicira samo pozitivno sa biljkama. Veruje da ljudska interakcija i pozitivan mentalni stav u kombinaciji sa klasičnom muzikom poput Betovena ili Mocarta čine da biljke brže rastu, budu zdravije i donesu veće prinose sa više kanabinoida.

Koji su procesi koji uzrokuju povećanje proizvodnje, jačine i ukupnog prinosa?

Iskreno, još uvek nema konačnih naučnih dokaza da ove koristi potiču od same muzike. Ali da razložimo: zvuk se prenosi talasima, a kod ljudi ti talasi udaraju u bubnu opnu čime izazivaju vibracije i potom se pretvaraju u električne impulse koje mozak registruje i procesuira. Kao što smo ranije naveli, biljke detektuju zvuk tako što osećaju vibracije zvuka, ali potpuno drugačije od ljudi i životinja. Biljke imaju protoplazmu, koja je u stalnom pokretu i podložna je vibracijama. Pretpostavlja se da zvučni talasi mogu promeniti to kretanje, ubrzavajući metabolizam ćelija. To može dovesti do ubrzanog rasta biljke, boljeg usvajanja nutrijenata i vitalnosti. Neki uzgajivači tvrde da jedan žanr muzike bolje deluje, dok drugi favorizuju drugi žanr. Zbog toga nećemo tvrditi da je jedna vrsta muzike idealna za rast kanabisa.

Studije ukazuju da je namera i uložena briga oko biljke zapravo najvažnije, a ne sama muzika. Za mnoge od nas u FastBuds-u, gajenje kanabisa je više od zabavnog hobija koji daje ogromne koristi na kraju, brz osetimo dublju, čak i duhovnu povezanost sa biljkama. Sve to se povezuje sa temom da vaša namera i mentalno stanje direktno utiču na bilje, bilo da je reč o kanabisu ili bilo kojoj drugoj biljci. Ljudi su vekovima povezani sa kanabisom, a endokanabinoidni sistem pokazuje da imamo dugu zajedničku istoriju sa ovom čudesnom biljkom. Kada negujete svoju biljku, setite se evolutivnih koristi koje nam je dala i imajte pozitivnu energiju. Pustite omiljenu muziku, zaigrajte i uživajte. Možda će upravo to poboljšati i vaše raspoloženje i snagu, potenciju i proizvodnju vaših omiljenih biljaka!

5. Zaključak       

Biljke definitivno „razmišljaju”, ali ne onako kako smo navikli. Ne samo kanabis, već sve biljke imaju mehanizme zahvaljujući kojima mogu da „vide”, čuju i „mirišu” svoje okruženje, što je ključno za njihov rast. Bez ovih čula, vaša biljka neće pravilno rasti, jer koren, grane i listovi neće znati u kom pravcu, kako i kad da rastu. Ako imate više informacija o biljnim tropizmima koji mogu pomoći drugim uzgajivačima, ostavite komentar u sekciji ispod!