Šta je VPD (deficit pritiska vodene pare) i kako ga izračunati

• 1. Šta je transpiracija?
• 2. Šta je vpd?
• 3. Kako vpd utiče na vaše biljke kanabisa
• 3. a. Otvaranje stomata
• 3. b. Uptake co2
• 3. c. Transpiracija
• 3. d. Apsorpcija nutrijenata u korenu
• 3. e. Stres biljke
• 4. Kako izračunati vpd - vpd tabela
• 5. Idealni vpd za faze razvoja biljaka
• 5. a. Idealni vpd za klonove
• 5. b. Idealni vpd za vegetativnu fazu
• 5. c. Idealni vpd za fazu cvetanja
• 6. Kako promeniti vpd
• 6. a. Temperatura
• 6. b. Vlažnost
• 6. c. Intenzitet svetla
• 7. Deficit pritiska vodene pare - najčešća pitanja
• 8. Zaključak

Kada uzgajate semena kanabisa u zatvorenom prostoru, vi praktično kontrolišete svaki aspekt uslova rasta, poput relativne vlažnosti i temperature. Ovi elementi mogu značajno uticati na osnovne procese vaših biljaka, i tu VPD dolazi do izražaja. Deficit pritiska vodene pare je tehnika kojom se temperatura i vlažnost prilagođavaju optimalnim vrednostima, poboljšava se učinak biljaka i postiže se maksimalan rast.

Postoji česta zabluda da stopa transpiracije useva kanabisa u zatvorenom (ili bilo kog useva) može imati direktan uticaj na relativnu vlažnost gajene prostorije. Zapravo je situacija obrnuta – kada potpuno kontrolišemo uslove okruženja naše gajene površine, možemo kontrolisati i transpiraciju useva. Jasno je da transpiracija ima direktan uticaj na rast biljke, a VPD ima direktan uticaj na transpiraciju biljke. 

U savršenom svetu, mogli bismo održavati temperaturu i vlažnost naše gajene prostorije potpuno stabilnim bez obzira na to šta se dešava u prostoru. Nažalost, ovo nije savršen svet, ali postoji mnogo sistema na tržištu koji pomažu u automatskoj kontroli uslova u gajenoj prostoriji. Ali, prava pitanja su šta je transpiracija, šta je VPD i kako on utiče na rast i kvalitet kanabis useva.

1. Šta je transpiracija?

Kretanje vode kroz sistem biljke kanabisa određuje se stopom isparavanja vode sa površine listova. Ovo isparavanje naziva se transpiracija. Tri glavna faktora koja utiču na stopu transpiracije su RH (relativna vlažnost), VPD (deficit pritiska vodene pare) i temperatura okoline na nivou biljnih vrhova (i donekle iznad njih). Voda (i svi nutrijenti koje nosi sa sobom) prolazi kroz biljku prvo preko korenskog sistema, zatim kroz ksilem.

Ksilem je vaskularno tkivo biljke, sastavljeno od specijalizovanih ćelija za provod vode poznatih kao tragetski elementi. Ksilem zatim prenosi vodu do ćelija lista. Jednom kada dospe u listove, voda polako, ali sigurno, isparava kroz pore lista, poznate kao stomata. Ovaj proces je neophodan u metabolizmu biljaka kanabisa jer otvaranjem stomata dolazi i do izbacivanja produkata fotosinteze, od kojih je glavni CO2. Do 97% vode koju biljka usvoji preko korena izgubi se ponovo transpiracijom ili procesom poznatim kao gutacija, kada biljka izlučuje kapljice vode. 

2. Šta je VPD?

VPD znači deficit pritiska vodene pare i odnosi se na količinu vode u obliku pare u vazduhu. Kao što znate, vazduh je smeša mnogih gasova uključujući (približno) 78% azota, 21% kiseonika i 1% drugih gasova; jedan od ovih drugih gasova koji sačinjava vazduh je vodena para, poznata kao pritisak vodene pare.

Vazduh može zadržati samo određenu količinu vodene pare na određenoj temperaturi pre nego što se ona pretvori u tečnost (npr. kišu). Ova maksimalna količina pare koju vazduh može da drži naziva se SVP odnosno zasićeni pritisak vodene pare, a kako se vazduh zagreva, ta količina raste (SVP raste). Kada se vazduh ohladi, SVP opada, što znači da vazduh ne može da zadrži toliko vodene pare kao ranije. Zato, na primer, ima rose posle hladnog jutra – jer temperatura opada, a vazduh ne može da zadrži onoliko vodene pare koliko je mogao. 

3. Kako VPD utiče na vaše biljke kanabisa

Ako ste tražili ovaj tekst, verovatno već znate da je VPD važan pri uzgoju u zatvorenom. Pošto kontrolišete uslove uzgoja, možete obezbediti skoro savršene uslove za rast biljaka i tako dobiti bolje rezultate, ali može biti i loših posledica ako se ne koristi pravilno...  kako onda VPD utiče na biljke kanabisa?

Otvaranje stomata

Kako VPD raste, stomate se smanjuju jer pokušavaju da smanje gubitak vode. To znači da biljke neće dehidrirati od prekomerne transpiracije, ali fotosinteza može biti sporija.

Uptake CO2

Kada su stomate manje, apsorbuju manje CO2. Kada VPD opada i stomate se otvore, apsorbuju više CO2. Ovim procesom možete kontrolisati koliko CO2 vaše biljke dobijaju za pravilan tok fotosinteze.

Transpiracija

Na osnovu osobina vode, ona ima tendenciju da prelazi iz oblasti sa visokom koncentracijom vlage prema oblastima sa nižom koncentracijom. Dakle, kako VPD raste, vaše biljke će transpirirati brže zbog razlike u pritisku vodene pare između lista i vazduha. 

Apsorpcija nutrijenata u korenu

Takođe, kako VPD raste i transpiracija raste, korenski sistem će moći da apsorbuje više nutrijenata.

Stres biljke

S druge strane, kako VPD raste, na čitavu biljku (od korena do listova) deluju veće sile pa biljka doživljava više stresa. Kao što vidite, VPD može imati i loše posledice ako se ne koristi pravilno. To je moćan alat koji treba prilagoditi svakoj fazi rasta biljke. Možda mislite da poboljšavate prinos, ali zapravo to ne mora biti slučaj.

4. Kako izračunati VPD - VPD tabela

Izračunavanje VPD-a u vašoj gajenoj prostoriji je zapravo vrlo jednostavno, potrebno je samo da znate temperaturu, relativnu vlažnost i zasićeni pritisak vodene pare (SVP) za tu temperaturu, pa evo VPD tabele sa odnosom između temperature i SVP.

Kada prikupite potrebne podatke, primenite ih u sledećoj formuli:

VPD= ((100-RH) ÷ 100) * SVP

Na primer, ako je temperatura u vašoj gajenoj prostoriji 26°C, pronađite SVP u tabeli: za 26°C SVP je 3361. Sada kada imate vrednost SVP-a, potrebna vam je još relativna vlažnost, koja u ovom primeru iznosi 65%, tako da vam preostaje samo izračunavanje.

VPD= ((100-65) ÷ 100) * SVP

VPD= (35/100) * 3361

VPD= 0.35 * 3361 

VPD= 1176.35 paskala

Kada imate vrednost u paskalima, treba je pretvoriti u kilopaskale. To je vrlo jednostavno – podelite sa 1000, dakle:

1176.35 paskala ÷ 1000 ≈ 1.18 kilopaskala

5. Idealni VPD za faze razvoja biljaka

Sada kada znate kako izračunati VPD i kako može uticati na vaše biljke, vreme je da saznate i idealan VPD. Uopšteno, idealan VPD se kreće između 0.5-1.4kPa (5-14 hPa). Kao što znate, biljke kanabisa prolaze kroz različite faze razvoja, pa je za optimalan rast važno prilagoditi uslove za najbolji VPD u svakoj fazi.

Imajte na umu da je preporučljivo da prvo testirate uslove pre primene na celu gajenu prostoriju, da biste izbegli probleme, a ova VPD tabela je prilagođena za temperature do 28 °C. Potpunu VPD tabelu možete pogledati online.

U ovoj VPD tabeli, svetloroze označava manje idealne vrednosti, tamnoroze optimalne vrednosti za propagaciju/ranu vegetaciju, zeleno optimalne vrednosti za kasnu vegetaciju/rano cvetanje, a narandžasto optimalne vrednosti za srednje/kasno cvetanje.

Idealni VPD za klonove

Klonovi su mlade biljke i ne podnose puno stresa pošto još uvek nisu potpuno razvile koren, pa treba ciljati visoku vlažnost i VPD što bliži donjoj granici, tačnije 0.5 - 0.7 kPa.

Idealni VPD za vegetativnu fazu

U vegetativnoj fazi vaše biljke kanabisa bi trebalo da budu veće i snažnije, pa možete blago smanjiti vlažnost kako biste povisili VPD. Tako povećavate apsorpciju vode i nutrijenata, samo pazite da VPD ne bude previsok jer će se stomate zatvoriti i biljke će slabije apsorbovati CO2, što je ključno u vegetativnoj fazi.

To je zbog toga što je CO2 jedan od glavnih sastojaka za jedinjenja koja grade strukturu vaših biljaka, pa je idealan VPD za vegetativnu fazu oko 0.7 - 1.0kPa.

Idealni VPD za fazu cvetanja

Kada vaše biljke dostignu fazu cvetanja, dovoljno su jake da podnesu viši VPD, ali su cvetovi osetljivi pa izbegavajte visoku vlažnost a pritom povećavajte VPD, tako da je idealan VPD za cvetanje oko 1.0-1.4kPa.

6. Kako promeniti VPD

Postoji više načina za promenu VPD-a, i to možete uraditi promenom:

• Temperature;
• Vlažnosti
• Ili intenziteta svetla.

Evo nekoliko jednostavnih načina da to uradite!

Temperatura

Povećanje VPD: Korišćenje grejalice ili smanjenje rada klime povećava VPD jer se vazduh zagreva i može zadržati više vodene pare.

Smanjenje VPD: Rad klima uređaja snižava VPD jer se vazduh hladi i ne može zadržati toliko vodene pare.

Vlažnost

Povećanje VPD: Korišćenje ovlaživača smanjuje VPD jer se količina vodene pare u vazduhu povećava.

Smanjenje VPD: Korišćenje odvlaživača povećava VPD jer se količina vodene pare u vazduhu povećava.

Intenzitet svetla

Povećanje VPD: Povećanje intenziteta svetla spuštanjem lampi ili dodavanjem više izvora svetla povisuje temperaturu listova, pa tako i VPD.

Smanjenje VPD: Smanjenje intenziteta svetla udaljavanjem lampi ili uklanjanjem izvora smanjuje temperaturu listova, pa time i VPD.

7. Deficit pritiska vodene pare - najčešća pitanja

Eto, to je sve što je potrebno znati o VPD-u i kako utiče na vaše biljke. Ali, bez obzira na to koliko detaljno ga obradimo, uvek će biti uzgajivača sa dodatnim pitanjima. Hajde da brzo prođemo kroz najčešće upite kada je reč o VPD-u.

Po čemu se razlikuju VPD i relativna vlažnost?

VPD je razlika između pritiska vodene pare u biljci i pritiska vodene pare u vazduhu. Relativna vlažnost, s druge strane, samo označava količinu vodene pare u vazduhu u odnosu na maksimalnu količinu koju on može da zadrži.

Da li kućni uzgajivači zaista treba da brinu o VPD-u?

To zavisi od toga šta želite da postignete. Ako želite maksimalni kvalitet i prinos, onda je odgovor da. Ako ste hobi-uzgajivač u zatvorenom i samo želite zdrave biljke, možda nećete morati da menjate uslove zbog VPD-a. Imajte u vidu da je VPD složeniji faktor. Ako tek počinjete sa uzgojem kanabisa, ima mnogo važnijih stvari na koje treba obratiti pažnju. Prvo ispravno podesite temperaturu i vlažnost, pa tek onda razmišljajte o VPD-u.

Koji je optimalni VPD za moju prostoriju za uzgoj?

To zavisi od sorte koju uzgajate, jer svaka voli malo drugačije uslove. Ali, kad govorimo o kanabisu uopšte i kako se VPD odnosi na rast – optimalni VPD za većinu biljaka je između 0.5 i 0.9 kPa tokom vegetacije, sa postepenim povećanjem do 1.2-1.6 kPa ka kraju životnog ciklusa.

Postoje li još neki faktori osim temperature i relativne vlažnosti koji utiču na VPD?

Da, postoji čitav niz faktora: nadmorska visina, barometarski pritisak, kao i vrsta i količina đubriva, svi oni mogu imati uticaj na VPD i treba ih uzeti u obzir prilikom podešavanja uslova u prostoriji za uzgoj.

Postoji li način da izmerim VPD u svojoj prostoriji?

Da, postoji mnogo proizvoda na tržištu koji omogućavaju da lako izmerite VPD u svojoj prostoriji za uzgoj. Ulaganjem u neki od ovih uređaja dobićete precizno očitavanje VPD-a u realnom vremenu i moći ćete da prilagodite ostale uslove okruženja. Najbolji alat za merenje VPD-a za kućne uzgajivače sa ograničenim budžetom je Bluelab Guardian Monitor. Ovaj uređaj meri temperaturu, vlažnost i VPD istovremeno, dajući vam sveobuhvatan pregled okruženja vaše prostorije.

Koje probleme izaziva pogrešan VPD kod biljaka?

Ako je VPD u vašoj prostoriji prenizak, vaše biljke mogu patiti od nedostatka nutrijenata zbog zasićenosti okruženja. Ako je VPD previsok, biljke mogu dehidrirati i ne mogu upiti nutrijente. Obe situacije vode do lošeg rasta i smanjenih prinosa. Praćenjem VPD-a obezbeđujete optimalne uslove za rast i razvoj.

Koliko često treba meriti VPD?

VPD je potrebno proveravati bar jednom nedeljno. Redovno praćenje okruženja je ključno za postizanje doslednog i visokokvalitetnog prinosa. Ali ne zaboravite – postoje mnogi važniji faktori na koje treba obratiti pažnju pre nego što se fokusirate na VPD. Kad sve osnovno dovedete u red, i VPD će se uklopiti u odgovarajući opseg.

8. Zaključak

Deficit pritiska vodene pare možda deluje kao nešto namenjeno profesionalnim uzgajivačima, ali svako to može sprovesti uz odgovarajuću opremu. To je najbolji način da obezbedite savršene uslove za rast vaših biljaka, zdravije biljke i veće prinose.

Ako imate savete koji mogu pomoći početnicima da podignu svoj ciklus na viši nivo, slobodno ih podelite u komentarima ispod!

EKSTERNI IZVORI

1. Reakcije biljaka na rastući deficit pritiska vodene pare. - Grossiord, C. & Buckley, T.N. & Cernusak, L.A. & Novick, K.A. & Poulter, B. & Siegwolf, R.T.W & Sperry, J. & McDowell, N. (2020). 
2. Ekološka studija deficita pritiska vodene pare. - Huffaker, & Barton, Carl. (2021). 
3. Predviđanje deficita pritiska vodene pare u uslovima staklenika.  - Shamshiri, Redmond. (2014). 
4. Relativna vlažnost ili deficit pritiska vodene pare. Ekologija. - Anderson, D.B.. (1936).