Efekti THC-a na vaš mozak i nervni sistem

• 1. Šta je centralni nervni sistem?
• 2. Efekti kanabinoida na funkciju cns-a
• 3. Opasni efekti kanabisa na cns
• 4. Zaključak

Postoji mnogo dokumentacije o efektima kanabisa, sa brojnim studijama koje su sprovođene na ljudima, ali se mnogo tih istraživanja smatra nedovoljnim zbog ograničenih informacija o kanabisu koje su tada bile dostupne. Međutim, najnovija istraživanja su otkrila specifične receptore u mozgu koji prepoznaju kanabinoide. Tako da, na osnovu najnovijih istraživanja možemo da znamo povoljne i nepovoljne efekte na centralni nervni sistem, pa nastavite da čitate za više informacija!

1. Šta je centralni nervni sistem?

Centralni nervni sistem (tzv. CNS) sastoji se od mozga i kičmene moždine i proučavan je dugo od strane anatoma i fiziologa. Iako ne znamo sve o njemu, znamo da on kontroliše skoro sve funkcije našeg uma i tela, poput misli, pokreta, emocija, želja i još mnogo toga.

Kao i računar, mozak prikuplja informacije preko očiju, ušiju, nosa, jezika i kože (kao i iz unutrašnjih organa), zatim ih interpretira i obrađuje koje potom putuju kroz kičmenu moždinu, koja služi kao autoput za razmenu ovih informacija.

Glavna lokacija CB1 i CB2 receptora

Ovaj “autoput” je okružen kanabinoidnim receptorima poznatim kao CB1 i CB2 na koje se kanabinoidi vezuju kada ih unosite, tako da, ako ste ikada koristili kanabis, sigurno ste ovo doživeli... ali da li znate zašto doživljavate te efekte?

2. Efekti kanabinoida na funkciju CNS-a

Kao što smo pomenuli, centralni nervni sistem kontroliše naše pokrete, misli i još mnogo toga, i osnovno je odgovoran za slanje informacija iz mozga u nerve i obrnuto. I, kao što možda znate, kanabinoidi se apsorbuju preko receptora i mogu uticati na vaš CNS, ali kako?

Psihomotorička kontrola

Kanabinoidni receptori su uglavnom koncentrisani u bazalnim ganglijama i malom mozgu, zbog čega kanabinoidi utiču na naše psihomotoričke funkcije. Jedno od prvih istraživanja sa kanabisom na eksperimentalnim životinjama opisalo je da male doze THC-a (oko 0.2mg/kg) smanjuju lokomotornu aktivnost, ali veće doze (1-2 mg/kg) zapravo pospešuju kretanje, dok još veće doze (2.5mg/kg) uzrokuju san.

Ovi efekti se takođe primećuju i kod ljudi. Kanabis može dovesti do poremećaja psihomotoričke kontrole, a pri većim dozama osoba može ostati nepokretna duže vreme i tražiti izolaciju. 

Efekti kanabinoida na pamćenje

Jedan od poznatih efekata upotrebe kanabinoida kod ljudi jeste slabljenje kratkoročnog pamćenja, takođe, brojne studije su pokazale da su ispitanici imali poteškoća sa zadacima koji zahtevaju visok nivo pažnje.

Naučnici smatraju da se ovi efekti dešavaju u hipokampusu (složenoj moždanoj strukturi sa važnom ulogom u učenju i pamćenju) usled prekida informacija u hipokampalnim krugovima, što se događa jer su kanabinoidni receptori posebno učestali u hipokampusu. 

Efekti kanabinoida na apetit

Više studija navodi da je upotreba kanabisa često povezana sa pojačanim apetitom, čak i ako je osoba potpuno sita; U istraživanjima je THC pokazao značajne efekte u suzbijanju gubitka apetita i gubitka težine kod osoba sa AIDS-om, što ukazuje na to da kanabinoidi mogu uticati na unos hrane i telesnu masu posredovanjem efekata leptina (hormona koji pomaže regulaciju energetske ravnoteže inhibicijom gladi).

Kanabinoidi i mučnina

Ne samo prirodni kanabinoidi poput THC-a, već i sintetički kanabinoidi imaju sposobnost kontrole mučnine i povraćanja, pokazavši dobre rezultate kod pacijenata sa karcinomom koji prolaze hemioterapiju između ostalih upotreba, ali zbog uskog prozora između antiemetskog efekta i psihoaktivnog efekta, teško je primenjivo kod većine pacijenata.

Efekti kanabinoida na funkcije mozga

Kao i druge opojne supstance, kanabinoidi mogu izazvati duboke promene u različitim funkcijama mozga jer hipokampus sadrži visoku koncentraciju CB1 receptora. Više studija je registrovalo da korisnici ponekad iskuse sinesteziju (neuropatološko stanje gde informacija koja obično stimuliše jedno čulo, stimuliše više čula odjednom), ali taj efekat nije uvek prisutan, zbog čega su rezultati mnogih od tih studija neodređeni. 

S druge strane, potvrđeno je više puta da korisnici osećaju kao da vreme prolazi brže (iako kod nekih to stvara osećaj sporijeg prolaska vremena). Ovaj efekat je primećen i kod životinja i iako utiče na kognitivne funkcije, istraživači zaključuju da su efekti blagi u poređenju sa drugim supstancama kao što je alkohol.

Novija istraživanja sugerišu da se ovi efekti češće javljaju kod teških korisnika kanabisa, ali rezultati uglavnom nisu pokazali značajne razlike između stalnih korisnika, umerenih korisnika i onih koji ne koriste kanabis.

Međutim, priznaje se da zaista postoje poremećaji u izvršavanju kognitivnih zadataka pri upotrebi kanabisa, iako još nije jasno zašto se to događa, ali se pretpostavlja da je povezano sa dugotrajnom upotrebom. Redovni korisnici mogu iskusiti blage poremećaje kognitivnih funkcija čak i nakon prestanka konzumacije. 

Kanabinoidi i bol

Kanabinoidni receptori nalaze se duž puteva bola, od senzornih nerava do kičmene moždine, i upravo je to razlog zbog kog je jedna od glavnih terapeutskih koristi kanabisa ublažavanje bola. Studije su pokazale da kanabinoidi suzbijaju odgovor neurona na štetne stimulacije, što znači da mogu ublažiti upalni bol, a neka istraživanja su pokazala da kanabinoidi mogu smanjiti i simptome neuropatskih stanja. Rezultati pokazuju da nisu svi efekti ublažavanja boli posredovani samo preko kanabinoidnih receptora, već je moguće da se analgetski efekti dele i preko drugih još nepoznatih receptora.

I dalje su potrebna dodatna istraživanja o kanabinoidima kako bi se došlo do konačnih zaključaka, ali napredak je spor zbog zakona i propisa o kanabisu. Uprkos benefitima, kanabinoidi mogu imati i opasne efekte koji mogu varirati od osobe do osobe, kao i intraindividualno.

3. Opasni efekti kanabisa na CNS

Kao što je pomenuto, kanabis može imati i štetne efekte u zavisnosti od više faktora, od starosti i težine do izloženosti hemikalijama i preegzistirajućim bolestima. Nema puno istraživanja o neželjenim efektima kanabisa zbog prohibicije u većini zemalja, ali najčešći su sledeći.

Hronična upotreba može oštetiti mozak

Postoji veoma malo dokaza koji podržavaju tvrdnje da kanabis može trajno oštetiti mozak; kanabinoidi zaista mogu uticati na fokusiranje i smanjiti raspon pažnje, ali više studija nije pronašlo jasne dokaze o oštećenju mozga.

Studija koja je uporedila odrasle korisnike kanabisa nije pronašla dokaze o atrofiji ili promenama u zapremini moždanih tkiva. Mešoviti izveštaji o efektima kanabinoida na mozak su često zbunjujući i iako je moguće pokazati neurotoksičnost nakon visokih doza kanabinoida, nema dokaza o značajnoj šteti.

Kanabis i psihijatrijska oboljenja

Velike doze kanabinoida mogu izazvati privremenu psihozu kod nekih korisnika, poznatu kao “kanabis psihoza”. To gotovo uvek nastaje zbog zloupotrebe napitaka i jestivih proizvoda sa kanabisom i obično traje dok se kanabinoidi prirodno ne eliminišu iz tela.

Ponekad, kanabis psihoza može biti dovoljno jaka da zahteva hospitalizaciju, a dijagnoza se često meša sa šizofrenijom zbog sličnih simptoma, koji uključuju:

• Zablude o kontroli;
• Proganjanje;
• Auditivne halucinacije;
• I zatupljivanje emocija.

Nisu svi pacijenti ispoljili sve simptome i moguće je da neki pokažu neobične simptome, ali u svim slučajevima postoji velika sličnost sa šizofrenijom, što dovodi do hipoteze da ti simptomi mogu biti izazvani abnormalnom aktivnošću kanabinoidnih mehanizama u mozgu.

Uprkos brojnim slučajevima, veza između upotrebe kanabisa i psihoze još uvek nije dokazana. Sa druge strane, naučnici ističu da je jasno da kanabis može pogoršati simptome prethodno postojećih psihotičnih oboljenja i još nije 100% jasno da li lečenje kanabisom može koristiti kod ove vrste bolesti, mada nekoliko novih studija pokazuje obećavajuće rezultate. Ipak, upotreba kanabisa za lečenje psihoza se ne preporučuje.

4. Zaključak

Otkrivanje kanabinoida i endokanabinoidnog sistema je obnovilo istraživanja kanabisa u poslednjim godinama, s zaključkom da ne samo THC, već i drugi kanabinoidi mogu poslužiti kao način za regulisanje oslobađanja neurotransmitera. Ipak, željeni terapeutski benefiti dolaze sa ponekad neželjenim nuspojavama, pa njegova upotreba nije pogodna za sve pacijente. 

Medicinsko odricanje odgovornosti

Ovaj sadržaj je isključivo informativnog karaktera. Informacije su prikupljene iz istraživanja i eksternih izvora.

Spoljni izvori

1. Štetni efekti pušenja kanabisa: cerebrovaskularna i neurološka perspektiva. - Sabrina Rahman Archie i Luca Cucullo.
2. Kanabis: efekti na centralni nervni sistem. - Víctor Manuel Rivera-Olmos i Marisela C Parra-Bernal.
3. Kako marihuana proizvodi svoje efekte? - Nacionalni institut za zloupotrebu droga