Da li je kanabis zavisan? Evo šta nam istraživanja govore

• 1. Da li je marihuana zavisna?
• 2. Rizik od zavisnosti od kanabisa

Odvajajući istinu od laži, naši čitaoci žele da znaju – da li je kanabis zavisan?

Poruke da je kanabis „ulazna droga” ili da izaziva zavisnost su mitovi koji prate ovu biljku vekovima zbog njene prohibicije. Ne postoje podaci koji potvrđuju da kanabis vodi ka upotrebi težih droga. Počev još od ranih 1900-ih, u većini zemalja sveta, inicijativa za zabranu marihuane izazvala je širenje straha, koji nije bio zasnovan na nauci. Ti stavovi su bili motivisani kontrolom i strahom, često upravljajući klasama i svesti stanovništva.

Danas, kako istraživanje kanabisa postaje legalno u mnogim zemljama širom sveta, pojavljuju se podaci koji ukazuju da kanabis nije zavisan. Štaviše, pokazuje se i da korisnici mogu koristiti marihuanu kao pomoćno sredstvo za oporavak od zavisnosti od opasnijih supstanci kao što su alkohol i farmaceutski lekovi. Kanabis zapravo može pomoći u oporavku od štetnijih i fizički zavisnih supstanci i predstavlja svetionik nade ljudima koji žele da izađu iz opioidne krize.

Evo šta trenutni podaci kažu o riziku od zavisnosti od kanabisa.

Da li je marihuana zavisna?

Nema dovoljno recenziranih, kontrolisanih studija koje bi nedvosmisleno rekle da li je kanabis zavisan ili ne. Ono što znamo jeste da je nemoguće predozirati se kanabisom.

Postoje genetske studije koje ukazuju da je razvoj zavisnosti od kanabisa nasledan, kako pišu lekari sa Yale Medicine. Ovi autori takođe tvrde da je potrebno još istraživanja da bi se utvrdila pouzdanost zaključaka. Jedan harvardski doktor koji je posvetio karijeru razbijanju mitova o kanabisu, dr. Peter Grinspoon, piše o brojnim studijama koje pokazuju da je CBD koristan osobama koje pate od zavisnosti od opioida, najčešće smanjujući anksioznost. „Potrebni su nam bolji podaci, ali verujem da će CBD (i smatram da i ceo kanabis) imati sve veću ulogu kao dodatni tretman kod osoba koje pate od zavisnosti od opioida,” piše dr. Grinspoon.

Rizik od zavisnosti od kanabisa

Jedan često citiran pregled iz 2018. godine pokazao je: „Iako su potrebna dodatna istraživanja, rezultati predstavljeni ovde ukazuju da neurobiološke promene kod CUD (poremećaja upotrebe kanabisa) izgledaju slično kao kod drugih zavisnosti, ali u manjoj meri u nekim moždanim sistemima.”

U pregledu se navodi i da postojeća istraživanja o kanabisu i zavisnosti imaju mnogo nedostataka. Ovaj pregled navodi pitanja na koja treba da dobijemo odgovore i prikupimo više podataka da bismo znali da li kanabis izaziva zavisnost. Pitanja za buduća istraživanja uključuju:

• Da li promene u CBIR gustini nakon apstinencije od kanabisa prate promene u ciljnim receptorima drugih droga?
• Da li su promene u ponašanju i raspoloženju povezane sa upotrebom kanabisa faktor rizika ili posledica zavisnosti od kanabisa?
• Da li su dugoročne promene u ponašanju i neurofiziologiji povezane sa sadržajem THC-a u kanabisu?
• Da li je upotreba kanabisa povezana sa dugoročnim promenama u glutamat signalizaciji kao kod drugih droga?
• Da li je upotreba kanabisa povezana sa poremećajima u amigdali i habenuli kao kod drugih droga?

Prema Američkom centru za kontrolu bolesti, 9% odraslih koji dugo koriste kanabis razvije „poremećaj upotrebe kanabisa”. Definicije CUD-a su široke i lekari se ne slažu oko njih. Važno je imati na umu da kanabis nema iste fizičke simptome odvikavanja kao druge supstance, uključujući alkohol. Simptomi odvikavanja od kanabisa uglavnom su blaži i ograničeni na manju neprijatnost. Zbog toga, ovaj poremećaj nema štetne karakteristike kao druge zavisnosti.

Jedno istraživanje iz 2020. godine obuhvatilo je 23.000 učesnika i našlo da prevalencija sindroma odvikavanja od kanabisa iznosi 47%. U radu stoji: „Faktori povezani sa većom učestalošću sindroma odvikavanja od kanabisa bili su bolničko lečenje (posebno stacionarno i ambulantno vs populacijske grupe), istovremena upotreba duvana ili drugih supstanci, i svakodnevna upotreba kanabisa.”

Definicija simptoma odvikavanja od kanabisa veoma je široka i često osporavana među današnjim lekarima. Ovi simptomi uključuju: razdražljivost, bes ili agresiju; nervozu ili anksioznost; poremećaje sna; promene apetita ili telesne mase; nemir; depresivno raspoloženje; i telesne simptome poput glavobolje, znojenja, mučnine, povraćanja ili bolova u stomaku. Ovi simptomi su blagi. Verujem da oni bolje odražavaju korisnost kanabisa na mučninu, san i raspoloženje, nego štetu od njegovog odvikavanja. Potrebno je više studija na većem uzorku ljudi, kao i u kontrolisanim uslovima, kako bi se utvrdila stvarna učestalost ovog sindroma.

„Rat protiv droge” imao je veliki uticaj na postojeća istraživanja kanabisa na ovu temu. Kanabis nikad zapravo nije detaljno proučavan, zbog čega većina podataka ističe potencijalne štetnosti, a ne koristi. U budućnosti će biti potrebno više recenziranih studija kako bismo znali koliko su trenutni nalazi pouzdani.