Vodič za folijarno đubrenje kanabisa

• 1. Šta je folijarno đubrenje i folijarno prskanje?
• 2. Kada je najbolje vreme za folijarno prskanje ili đubrenje?
• 3. Kada biste trebali koristiti folijarno prskanje
• 4. Ograničenja folijarnog prskanja
• 5. Koji tip prskalice koristiti?
• 6. Domaći recepti za folijarne prskalice
• 7. Top saveti za efikasnije folijarno prskanje
• 8. Objašnjenje konvencionalnog zalivanja
• 8. a. Folijarno đubrenje vs klasično zalivanje
• 8. b. Rešenje: kombinujte oba!
• 9. Folijarno đubrenje – najčešća pitanja
• 10. Zaključak

Ne treba mešati folijarno prskanje koje se zapravo odnosi na bilo koje rastvore koji mogu biti prskani, najčešće korišćene za borbu protiv biljaka napadnutih insektima kroz primenu insekticida ili fungicida putem folijarnog prskanja, folijarno đubrenje podrazumeva unošenje makro i mikroelemenata u vaše biljke prskanjem hranljivog rastvora direktno na listove, što rezultira zdravijim listovima i omogućava vam da brže ispravite nedostatak nutrijenata. Mnogo uzgajivača veruje da folijarno đubrenje može biti bolje od običnog zalivanja vaših semena kanabisa, ali da li je to stvarno tako?

1. Šta je folijarno đubrenje i folijarno prskanje?

Folijarno đubrenje podrazumeva prskanje listova, umesto zalivanja zemljišta, hranljivim rastvorom i predstavlja brz i efikasan način za rešavanje nedostatka nutrijenata. Ovo funkcioniše jer listovi mogu mnogo brže apsorbovati nutrijente nego koren, mada su ograničeni veličinom stoma, za razliku od korena. Folijarno đubrenje je postalo popularno 1950-ih kada su istraživači sa Državnog univerziteta Mičigen otkrili da su listovi super-efikasan organ za apsorpciju; Iako količine koje mogu apsorbovati nisu velike u poređenju sa zalivanjem supstrata, efikasnost je veća, dostižući oko 95%.

Bez obzira na naučne dokaze, svi uzgajivači se ne slažu—uzgajivači su otkrili da većina proizvoda namenjenih za folijarno prskanje ne uključuje surfaktant koji bi pomogao rastvoru da ostane na listovima, tako da hranljivi rastvor skoro odmah sklizne sa listova, a kada se to dogodi, list ne može pravilno apsorbovati hranljive materije, ali rastvor ipak pada na supstrat i onda ga apsorbuje koren. To znači da vam folijarno đubrenje može pomoći u rešavanju deficita nutrijenata i može se koristiti nekoliko puta za održanje zdravih listova, ali ne bi smelo da zameni redovno zalivanje.

Folijarno prskanje

Pored folijarnog đubrenja, postoji i folijarno prskanje koje je zapravo ista metoda kao i đubrenje folijarno, ali se koristi za nanošenje fungicida ili insekticida u borbi protiv buđi, insekata ili bolesti. Dakle, ne postoji suštinska razlika osim u razlogu zbog kojeg ga koristite i učestalosti primene – oba su folijarna prskanja, ali jedno se koristi za ishranu biljaka, drugo za zaštitu od štetočina i buđi.

2. Kada je najbolje vreme za folijarno prskanje ili đubrenje?

Ako uzgajate na otvorenom, najbolje vreme za folijarno prskanje ili đubrenje je rano ujutru ili kasno uveče jer tada su pore biljke potpuno otvorene; Ako uzgajate u zatvorenom, najbolje vreme za prskanje biljaka je 1-2h pre nego što se svetla ugase ili 1-2h pre nego što se upale, jer su tada pore biljke potpuno otvorene i omogućavaju bržu apsorpciju u poređenju sa prskanjem tokom dana (ili dok su svetla upaljena).

Imajte na umu da se ne preporučuje folijarno prskanje kada vaše biljke dobijaju direktno sunčevu svetlost, jer „efekat sočiva” izazvan kapljicama vode može dovesti do opekotina na listovima i razgradnje nutrijenata ili supstanci u rastvoru.

3. Kada biste trebali koristiti folijarno prskanje

Kao što je spomenuto, folijarno đubrenje ne može potpuno zameniti zalivanje supstrata ali, pod određenim uslovima, može imati prednost nad regularnim unošenjem nutrijenata, a postoje tri glavna slučaja.

Ograničena apsorpcija nutrijenata

Folijarno đubrenje se preporučuje kada nešto ograničava apsorpciju nutrijenata preko korenja. To se može desiti ako je pH zemljišta visok ili nizak, kod temperaturnih stresa, previsoke ili preniske vlažnosti tla, bolesti korena, ili prisustva štetočina koje utiču na primanje nutrijenata.

Na primer, dostupnost nutrijenata u zemljištu se smanjuje ako je pH tla previsok ili prenizak, pa je u takvoj situaciji folijarno đubrenje možda najbolji način dok ne popravite pH.

Nedostatak nutrijenata

Folijarno prskanje je odličan način za rešavanje nedostatka nutrijenata zahvaljujući brzoj apsorpciji – apsorpcija preko listova može biti i do 95%, što je 8-9 puta više nego preko korena, čineći ovu metodu brzom (ali privremenom) pomoći biljkama koje pate od deficita.

Folijarni stimulatori i pojačivači rasta

Kao što je rečeno, folijarno đubrenje ne treba da zameni redovno zalivanje, ali zbog brze apsorpcije, brz je i efikasan način da date određenim nutricionim ili vitaminskim pojačivačima rast ili stimulans u svakoj fazi razvoja. Osim što unose makro i mikroelemente, stimulatori i pojačivači rasta pomažu granama i listovima da budu zdraviji i doprinose jačini, prinosu i kvalitetu biljaka.

Folijarno prskanje protiv insekata i buđi

Folijarna prskanja su najbolji način za borbu protiv i prevenciju štetočina i bolesti kao što su grinje i pepelnica. Jedna od najpopularnijih supstanci je neem ulje koje deluje i preventivno i kao tretman, 100% je prirodno i poseduje anti-fungicidna svojstva.

Mnogi uzgajivači koriste neem ulje ili slične proizvode, ponekad ga mešaju sa sokom aloe vera i emulgatorom kao što je kalijum-silikat kako bi rastvorili ulje i olakšali apsorpciju; Primenom ovakvog rastvora nedelju dana tokom vegetativne faze može rezultirati jačim biljkama i većom otpornošću. Ipak, nije preporučljivo tokom cvetanja jer može uticati na ukus i aromu cvetova.

Sprej na bazi insekticidnog sapuna, poput kalijumskog sapuna, izvrstan je za borbu protiv štetočina, posebno protiv biljnih vaši. Kombinovanjem različitih proizvoda može se dobiti još efikasniji rastvor, npr. neem ulje + kalijum sapun za uklanjanje i prevenciju budućih napada insekata.

Imajte na umu da niste ograničeni samo na neem ulje i kalijum sapun – prirodni sastojci poput ljute paprike, ulja cimeta i belog luka mogu pomoći protiv patogena i insekata, a ako ne želite sami da pravite mešavinu, uvek možete naći prirodno rešenje u lokalnoj prodavnici.

4. Ograničenja folijarnog prskanja

Sada kada znate kada je najbolje folijarno prskanje, vreme je da saznate i njegove granice, jer i pored visoke efikasnosti i brze apsorpcije, postoje i neke mane:

Ograničena doza nutrijenata

Nutrienti primenjeni folijarnim putem ne obezbeđuju kompletnu dozu potrebnu biljkama, zato treba i dalje zalivati supstrat rastvorom hranljivih materija da bi biljke imale sve što im treba.

Opekotine listova (fitotoksičnost)

Primena jake koncentracije hraniva folijarnim putem može izazvati opekotine na listovima, jer voda isparava i ostavlja suvišak materija.

Cena i učestalost prskanja

Da biste izbegli fitotoksičnost, morate češće prskati manje doze hraniva, što je nepraktično i može biti skuplje od klasičnog zalivanja.

5. Koji tip prskalice koristiti?

Dve su osnovne vrste prskalica za folijarno prskanje i obe imaju svoju upotrebu. Prva je obična ručna prskalica koju možete lako nabaviti, kapaciteta od 500 ml do 11 L, odlična je ako prskate samo par biljaka ili želite preciznost bez prskanja cvetova.

Druga je pumpa-prskalica, nešto teža za nabaviti ali praktičnija, jer obično ima „štap” za prskanje pa sa lakoćom prskate celu biljku.

Ne postoji univerzalna najbolja prskalica – najbolje je imati oba tipa i koristiti prema potrebi; nekad vam je potreban veliki raspršivač za sve biljke, a nekada prefinjenost za prskanje samo nekoliko. U toj drugoj situaciji ručna prskalica je bolja, tako da je idealno imati i jednu i drugu.

Nakon nekoliko godina korišćenja različitih prskalica za folijarno prskanje, možemo sa sigurnošću reći da će pumpa-prskalica biti bolje rešenje u gotovo svakoj situaciji i olakšati život svakom uzgajivaču. Mogu se nabaviti u svakoj baštenskoj, gvožđarskoj ili online prodavnici, kao i u specijalizovanim hidroponskim radnjama. Vrlo su povoljne i čine sve folijarne aplikacije mnogo jednostavnijim. Učinite sebi uslugu – nabavite jednu sa štapom za prskanje (u potpunosti pokrivaju biljku). Nećete zažaliti.

6. Domaći recepti za folijarne prskalice

Ako ne želite trošiti, a želite iskoristiti prednosti folijarnog prskanja i đubrenja, evo nekoliko prirodnih domaćih recepata koji daju odlične rezultate:

Prirodni rastni stimulans

Za ovaj stimulans trebate:

Potopite 10 g brašna od kelpa u 1 litar vode 3-5 dana; kelp sadrži skoro svaki makro i mikroelement kao i biljne regulatore rasta. Nakon 3-5 dana dodajte 5 g soka aloe vera koji deluje kao surfaktant i sadrži mnogo mikroelemenata, dobro promešajte i sprej je spreman.

Možete dodati još 0,5 g tečne silike što jača ćelijske zidove, daje jače grane i veću otpornost na štetočine i bolesti. Lucerka sadrži triakontanol, još jedan rastni stimulans. Ovaj recept koristiti kada se svetla ugase i prestati s upotrebom 2-3 nedelje pre faze pre-cvetanja.

Prirodni insekticid

Ako vas muče insekti ili želite prevenciju, probajte ovaj recept; treba vam:

• 100% prirodno neem ulje;
• Pepermint kastiljski sapun ili bilo koji organski insekticidni sapun;
• Topla voda.

Napunite prskalicu sa 1l tople vode, dodajte 0,6-1ml sapuna i nežno promešajte. Kad se rastvor izmeša, dodajte jednu kašičicu neem ulja, zatvorite prskalicu i snažno protresite dok se sve ne sjedini. Uvek protresite pre upotrebe. Pri infestaciji prskajte jednom nedeljno dok insekti ne nestanu, a za prevenciju svakih 14 dana. Ne prskajte cvetove!

Prirodni fungicid

Ako želite da se rešite buđi, evo šta vam treba:

Proces je isti kao gore: u toplu vodu dodati sapun, promešati. Kada je sapun pomešan, dodati ruzmarin, pepermint, neem, i maslinovo ili bademovo ulje i protresite dok se ne sjedini.

Kod buđi prskati svakih 7 dana, a preventivno na svake 2 nedelje, nikada ne prskajte po cvetovima jer će promeniti ukus i aromu. Ako nemate sva ulja, koristite osnovni insekticidni recept i očekujte dobar rezultat. 

7. Top saveti za efikasnije folijarno prskanje

Faktori koji utiču na efikasnost folijarnog prskanja ili đubrenja– obratite pažnju na sledeće savete za bolji efekat:

Ne zaboravite surfaktant

Surfaktanti, ili „močila”, olakšavaju ravnomerno raspoređivanje rastvora i povećavaju zadržavanje na listovima, da ne biste uzalud trošili proizvod koji koristite, preporučuje se dodavanje surfaktanta u rastvor. Preporučujemo insekticidni sapun (nikako drugi deterdžent!).

Šta je to insekticidni sapun? To je kupovni ili domaći rastvor koji se može dodati folijarnom spreju za prevenciju i tretiranje štetočina. Uništava mnoge česte štetočine kanabisa poput grinja, brašnastih buba, biljnih vaši i belih mušica. Insekticidni sapun prodire u egzoskelet insekta i dehidrira ga. Možete napraviti svoj: 3 supene kašike čistog sapuna pomešajte sa 1 galonom destilovane vode i 1 kašičicom biljnog ulja. Protresite i dobili ste domaći insekticidni sapun.

Proverite najbolje vreme u danu

Izbegavajte prskanje kada je veoma toplo ili hladno; nikada ne prskajte dok biljka dobija direktno sunce, i nikada ne prskajte kad je temperatura preko 26°C. 

Kada je vruće, pore na listovima su skoro zatvorene, a kad je hladno mogu pogodovati buđi. Najbolje je prskati nekoliko sati pre nego što se svetla upale ili ugase; poželjno je i isključiti ventilatore na sat-dva.

Na otvorenom, ne prskajte pred kišu ili vetar, da vam rastvor ne bi bio sapran. Sačekajte lepo vreme.

Veličina kapljica je važna

Koristite prskalice koje raspršuju srednje veličine kapljica radi veće površine pokrivenosti i efikasnosti– kapljice ne bi trebalo da budu manje od 100 mikrona niti veće od 175 mikrona. Kvalitetne baštenske prskalice dozvoljavaju podešavanje.

Zapremina prskanja

Zapremina spreja utiče na apsorpciju nutrijenata, pa prskajte dok se cela biljka ne prekrije, s obe strane listova; ali ne prskajte toliko da rastvor curi s listova.

Pratite uputstva proizvođača

Neki komercijalni proizvodi su sigurniji od drugih, pa uvek čitajte uputstva kako ne biste oštetili biljke. Koristite rukavice, masku, zaštitu za oči po potrebi. Uverite se da je proizvod bezbedan za konzumaciju.

Podesite pH folijarnog rastvora

Folijarni nutrijenti moraju biti rastvorljivi kako bi ih biljka apsorbovala a pH utiče i na rastvorljivost i na interakciju sa ostalim komponentama; ključno je prilagoditi pH prema tipu uzgoja: za zemlju ili miks 6,0–7,0; za kokosa 5,5–6,5; za hidroponiku 5,8–6,2. Vidi detalje u vodiču ispod.

8. Objašnjenje konvencionalnog zalivanja

Dakle, to je sve o folijarnom đubrenju i folijarnim pesticidima za prevenciju štetočina. Ali šta je sa običnim, svakodnevnim zalivanjem? Da li treba uvek hraniti folijarno, ili je bolja kombinacija?

Folijarno đubrenje vs klasično zalivanje

Nije tačno da morate izabrati samo jedan način ishrane. Svaki uzgajivač treba proceniti sopstvene uslove i izabrati najbolje za svoje biljke.

Kada je reč o konvencionalnom zalivanju naspram folijarnog đubrenja, ima argumenata u oba smera. Obe opcije imaju svoje prednosti i mane, pa hajde da vidimo šta treba uzeti u obzir.

Konvencionalno zalivanje: prednosti

Najvažnije – bez obzira na efikasnost folijarnog đubrenja, morate zalivati koren. To je ključ za dobar razvoj. Zalivanje je jednostavnije i štedi vreme, može se automatizovati za male pare.

Ovo je najčešći metod, i to sa razlogom: vrlo je jednostavno, ne zahteva preciznost kao folijarno. Lako je kontrolisati koliko biljke piju i da li je zemlja suva, pa se može brzo reagovati. Za početnike je ovo odlično jer lako prate nivoe vlage, bez komplikovanih tehnika. Za hidroponiku važi isto, jer primena rastvora direktno korenu donosi prednosti koje folijarno hranjenje ne može dati.

Konvencionalno zalivanje: mane

Nažalost, nije sve bajno – najveći problem je određivanje ispravne količine vode i nutrijenata, posebno kod početnika. Biljke će pokazati problem tek kad deficit traje neko vreme.

Takođe, klasično zalivanje može biti neefikasno za apsorpciju nutrijenata – previše vode može sprati nutrijente iz zemlje, a višak može ugušiti koren. Ovo je važno kod hidroponike, ali lakše se kontroliše jer je koren dostupan. Konačno, potrebno je više truda i vremena za optimalan kvalitet, pa se preporučuje manji broj biljaka za početak.

Gajenje kanabisa je nepredvidivo, pa čak i iskusni baštovani treba da se dobro upoznaju sa specifičnostima kanabisa pre eksperimentisanja.

Rešenje: Kombinujte oba!

Ako želite odlične rezultate, velike prinose i vrhunsku jačinu, najbolji je kombinovani pristup—većinu ishrane korenom, povremeno folijarno prskanje. Recimo, novi usev slabo napreduje, sve ste ostalo podesili, vreme je za folijarni rastvor! Prskanjem svih listova unosite sveže nutrijente. Prskajte i kad se pojavi deficit, nekoliko dana folijarnog prskanja može ga brzo ispraviti, neka to bude deo vaše rutine.

Da li neka metoda uzgoja traži više folijarnog đubrenja?

Ne, ne postoji striktna podela. Ali, ako ste početnik izbegavajte čistu hidroponiku jer je komplikovanija. Za ljubitelje organskog, uzmite gotovu mešavinu za kanabis ili napravite svoj super-soil. Idealno rešenje – kokokoir, lagan je za rad, prašta greške i pogodan je i za koren i folijarno hranjenje. Korenima daje strukturu kao zemlja, a izuzetno brzo upija nutrijente. Takođe omogućava bolju prozračenost i drenažu. Možete hraniti i koren i preko listova lako.

9. Folijarno đubrenje – najčešća pitanja

Šta znači folijarno hraniti kanabis?

Jednostavno rečeno, to znači hraniti biljku potrebnim nutrijentima u obliku spreja direktno na listove. Stome (otvori u listu) se otvaraju i biljka dobija direktnu ishranu umesto indirektno preko korena.

Koje su prednosti folijarnog hranjenja u odnosu na zalivanje korena?

Postoje određene prednosti: ne treba potpuno zameniti zalivanje, ali u specifičnim situacijama folijarno hranjenje može pomoći. Kod deficitnih biljaka folijarno hranjenje pravi razliku. „Zaključavanje” nutrijenata zbog problema s korenom, pH ili nakupljenih soli može dovesti do deficita, pa hranjenje preko listova zaobilazi taj problem. Par dana folijarnog hranjenja može brzo pomoći. Ova metoda je efikasnija, ima manje otpada i štiti okolinu.

Može li folijarno hranjenje zameniti hranjenje korena?

Teoretski može, ali nije praktično i zahteva više rada nego regularno zalivanje. Zato folijarno treba koristiti uz standardno zalivanje, a ne kao jedinu metodu.

Kada je pravo vreme za folijarno hranjenje?

Postoje idealni trenuci: za spoljne useve, rano jutro ili kasna večer. U zatvorenom, 30 minuta posle gašenja svetla ili 1-2 sata pre nego što se upale. Cilj je da biljka upije svu hranu pre nego što svetla dođu. Prskanje tokom dana ili dok su svetla aktivna nosi rizik od opekotina, usporava rast i smanjuje prinos i jačinu.

Pravilna tehnika folijarnog hranjenja?

Tri ključne stvari:

• Pokrivati celu biljku, ali da ne curi.
• Koristiti što finiju maglu (kupite kvalitetnu prskalicu).
• Po mogućstvu izneti biljke iz šatora ili prostora tokom prskanja.

Šta nikako NE raditi kod folijarnog hranjenja?

Spomenuli smo već neke stvari kao što su hranjenje pod upaljenim svetlima ili korišćenje loše prskalice, ali evo još nekoliko „ne sme se” pravila:

• Ne koristiti folijarno hranjenje poslednje 3 nedelje cvetanja. To utiče na ispiranje i može pokvariti krajnji ukus cvetova. Ako ipak radite tokom cvetanja, pazite da ne prskate mesta gde nastaju cvetovi.
• Pazite na jačinu hranljivog rastvora. Proizvođači vole da predlože veće doze radi prodaje. Za mlade biljke dajte 25% preporučene jačine, a tek u vegetaciji idite do 50%.
• Folijarno prskanje značajno podiže vlažnost prostora. Koristite higrometar i budite pažljivi, visoka vlažnost nosi rizike. Po mogućstvu prskajte van prostora za rast.

10. Zaključak

Folijarno prskanje biljaka kanabisa je sjajan način za borbu protiv buđi, insekata i patogena, a može pomoći i kod manjih nutricionih deficita. Ipak, najbolji način ishrane je zalivanje zemljišta, folijarno koristite kao dopunu ili dodatni podsticaj za bujne, smolaste cvetove. Ako imate vlastite recepte za folijarne sprejeve, podelite ih u komentarima ispod!