• 1. Zašto osobe sa hiv-om koriste kanabis?
• 2. Prednosti i mehanizmi delovanja
• 2. a. Anti-inflamatorna svojstva
• 2. b. Ublažavanje neuropatskog bola
• 2. c. Ublažavanje mučnine
• 2. d. Povećanje apetita
• 2. e. Poboljšanje raspoloženja
• 2. f. Bolji san
• 2. g. Potiskivanje aktivnosti virusa
• 3. Više koristi ili više rizika?
• 3. a. Neurokognitivne funkcije
• 3. b. Ustrajnost u terapiji
• 4. Dodatne koristi upotrebe kanabisa kod hiv pacijenata
• 4. a. Manje korišćenje opioida
• 4. b. Povećana fizička aktivnost
• 5. Cbd: nepsihoaktivna legalna alternativa
• 6. Nova istraživanja
• 7. Zaključak

Prešli smo dug put od vremena kada je dijagnoza HIV-a bila gotovo smrtna presuda. Danas, zahvaljujući ART-u, odnosno antiretrovirusnoj terapiji, osobe zaražene virusom humane imunodeficijencije mogu imati dug, produktivan, srećan i relativno zdrav život, jer dostupni lekovi pomažu u držanju bolesti pod kontrolom.

Ipak, situacija nije baš tako ružičasta za osobe koje žive sa HIV-om (PLWH, skraćeno). Prisutnost virusa u telu, kao i nuspojave ART terapije, uzimaju svoj danak. Tu na scenu stupa kanabis, jer su različite grupe pacijenata tradicionalno koristile ovu biljku za razne simptome koji prate HIV. Sa druge strane, upotreba kanabisa kod HIV-a izaziva nelagodnost kod mnogih medicinskih stručnjaka, jer još uvek ne znamo dovoljno o uticaju kanabisa na zdravlje HIV pozitivnih osoba, mogućim dugoročnim posledicama, kao ni o interakciji sa antivirusnim terapijama.

U ovom tekstu sagledaćemo trenutno dostupna istraživanja. Nadamo se da ćemo moći da izvučemo praktične zaključke o prednostima i rizicima upotrebe kanabisa kod HIV pozitivnih osoba.

Zašto osobe sa HIV-om koriste kanabis?

Kao i kod drugih ozbiljnih bolesti, poput raka ili multiple skleroze, osobe sa HIV-om koriste kanabis da ublaže različite simptome koji im zadaju probleme, a nadaju se i da nešto što ih čini da se osećaju bolje može pomoći i u borbi sa osnovnim problemom. Što više proučavamo ovu neverovatnu biljku, sve više mislimo da je upravo tako i da upotreba kanabisa može imati koristi koje daleko prevazilaze samo ublažavanje simptoma.

Bilo kako bilo, HIV i AIDS pacijenti su istorijski bili među prvim korisnicima medicinske marihuane i još uvek je koriste u većem procentu nego opšta populacija. Mnogi od nas su čuli iz prve ruke priče osoba sa HIV-om koje koriste kanabis; neki takve pacijente i poznaju. Naučna istraživanja potvrđuju da je upotreba kanabisa među HIV pozitivnima veoma rasprostranjena.

Jedno istraživanje obuhvatilo je HIV pozitivne pacijente jedne velike klinike i utvrdilo da čak trećina njih koristi kanabis zbog simptoma. Najčešće prijavljene koristi bile su:

Ono što treba napomenuti jeste da je velika manjina ispitanika (47%) izjavila da im konzumacija marihuane negativno utiče na pamćenje.

Drugo istraživanje ispitivalo je procenat HIV/AIDS pacijenata koji su koristili marihuanu u prethodnom mesecu, a rezultati su pokazali procenat i do 23%. Najčešće prijavljene koristi bile su:

• Ublažavanje anksioznosti i/ili depresije (57%)
• Povećan apetit (53%)
• Povećano zadovoljstvo (33%)
• Ublažavanje bolova (28%)

Prednosti i mehanizmi delovanja

Neke prednosti koje HIV pacijenti prijavljuju nakon upotrebe kanabisa toliko su česte i dugo primećene da gotovo da ne postoje sumnje u njihovo postojanje. Štaviše, istraživači su počeli da proučavaju moguće mehanizme koji stoje iza tih efekata kanabisa i već su ih neke otkrili. Hajde da ih pogledamo detaljnije.

Anti-inflamatorna svojstva

Sposobnost kanabinoida da smanje upalu je dobro dokumentovana, a upala igra značajnu ulogu u brojnim stanjima, uključujući HIV. Nažalost, HIV pacijenti često razvijaju i druge bolesti – kardiovaskularne bolesti, dijabetes, maligne bolesti – u čijem je osnovu sistemska upala. Dva glavna sastojka kanabisa – THC i CBD – dugo se proučavaju zbog njihovih potencijalnih imunomodulatornih efekata, iako je većina studija rađena na ćelijskim kulturama i životinjama, a podaci sa ljudima još uvek nedostaju.

Jedno istraživanje otkrilo je da aktivacija CB₂ receptora može pomoći u smanjenju širenja HIV-a u telu. CB₂ receptori su brojni u crevima i predstavljaju cilj i za CBD i za THC. U jednom eksperimentu, laboratorijski majmuni zaraženi su virusom sličnim HIV-u, a zatim su lečeni THC-om. Ovaj glavni psihoaktivni sastojak marihuane smanjio je težinu bolesti i unapredio zdravlje creva.

Kod osoba sa HIV-om, upotreba kanabisa povezana je sa nižim nivoima određenih ćelija i proteina koji su povezani sa progresijom HIV-a i pridruženim zdravstvenim problemima.

Od svih kanabinoida, istraživači najviše vole da proučavaju CBD (kanabidiol), upravo zato što ne izaziva karakteristični psihoaktivni efekat, a pokazuje veliki potencijal kao lek. Ovo jedinjenje je pokazalo da smanjuje upalu u moždanim ćelijama zaraženim HIV-om. Neuroinflamacija izazvana HIV-om može stvoriti "domino efekat", jer aktivira zaražene ćelije u mozgu koje zatim repliciraju i šire virus nazad u telo. CBD ometa ovaj proces, umanjuje upalu i drži ćelije u stanju mirovanja.

U drugom istraživanju sa ljudskim ćelijama zaraženim HIV-om, utvrđeno je da CBD ima antiinflamatorne efekte. Mehanizam je bio smanjeno stvaranje više citokina i hemokina – spojeva odgovornih za upale. Za one koji žele da istraže dublje: CBD je pomogao i u deaktivaciji proteina poznatog kao kaspaza 1 i smanjenju aktivnosti NLRP3 gena, oba ključna za upalne procese. Uz to, CBD je značajno smanjio prisustvo HIV-a u ćelijama.

Ublažavanje neuropatskog bola

Neuropatski bol – opisan kao osećaj "iglica i bockanja", naročito u rukama i stopalima – veoma je čest simptom kod HIV-a. On može biti posledica samog virusa, ali i terapije. Ovakav bol može značajno pogoršati kvalitet života, tako da je efikasno rešenje prijeko potrebno.

Postoje i eksperimenti na životinjama i klinička istraživanja koji ukazuju na mogućnost da kanabis i njegovi sastojci ublaže neuropatski bol. Jedna studija na pacovima proučavala je da li CBD ublažava bol i upalu istovremeno. Istraživanje je utvrdilo da primena CBD-a kod glodara snižava produkciju upalnih materija, pa se tako smanjuje i nivo neuropatskog bola.

Još jedno istraživanje ispitalo je na koje tačno receptore kanabis deluje kada pokazuje svoj analgetski efekat. U principu, kanabinoidi deluju na posebne receptore – CB₁ i CB₂ – ali su istraživači kod glodara utvrdili da je cilj delovanja za ublažavanje neuropatskog bola zapravo još jedan receptor koji se zove α3 glicinski receptor.

Kada su u pitanju klinička istraživanja na ljudima, jedno od njih uzelo je u obzir HIV pacijente sa neuropatskim bolom i utvrdilo da pušenje kanabisa smanjuje dnevni bol za 34%, za razliku od placeba gde je bol smanjen za 17%. U drugoj studiji, smanjenje bola kod HIV neuropatije iznosilo je 52% u grupi koja je koristila kanabis, u poređenju sa 24% kod placebo grupe. Ova saznanja zajedno sa brojnim iskustvima ukazuju da je kanabis zaista obećavajuća opcija za HIV pacijente sa neuropatskim bolom.

Ublažavanje mučnine

Ljudi koriste kanabis za mučninu i povraćanje još od davnina; u novijem dobu prvi su ga koristili pacijenti na hemioterapiji ili oni koji imaju mučninu zbog drugih osnovnih zdravstvenih problema. Kod HIV-a, mučnina i povraćanje su česte nuspojave određenih antivirusnih lekova, posebno inhibitora proteaze, pa antiemetik dejstvo kanabisa može biti izuzetno korisno.

Nažalost, antiemetik efekat nije posebno proučavan isključivo kod HIV pacijenata, ali jeste zabeležen u drugim istraživanjima. Jedna studija ispitivala je dronabinol, sintetički ekvivalent THC-a, i pokazala smanjenje mučnine kod AIDS pacijenata. Istraživači smatraju da kanabis može biti pogodna opcija za one kojima klasična antiemetik terapija ne pomaže.

Ipak, korisnici medicinske marihuane treba da budu oprezni jer im kanabis može zadati i ozbiljan problem. U poslednje vreme sve više se prijavljuje sindrom hiperemeze uzrokovan kanabinoidima (CHS). To je retka ali uporna reakcija na kanabis, kada osoba počne da povraća posle konzumacije. Pogađa mali broj korisnika koji svakodnevno i u velikim količinama koriste kanabis, ali neki medicinski pacijenti uzimaju velike doze neprekidno, što povećava rizik od CHS.

Povećanje apetita

Još jedan poznat pozitivan efekat kanabisa zbog kog je posebno pogodan za HIV pacijente jeste stimulacija apetita. Loš apetit i gubitak telesne težine mogu biti ozbiljni problemi i dovesti do AIDS wasting sindroma, kada se izgubi više od 10% telesne mase, uz proliv ili povišenu temperaturu duže od 30 dana.

Standardna terapija za ovo stanje podrazumeva stimulaciju apetita, a najčešće se koristi lek megestrol acetat (Megace). Od kanabinoidnih supstanci, jedino je dronabinol (Marinol) proučavan u ovom kontekstu. Ovaj sintetički oblik THC-a zaista je povećao apetit kod AIDS pacijenata i pomogao im da održe konstantnu kilažu.

I dok se dronabinol koristi oralno, neki pacijenti ipak više vole prirodni kanabis – puše ga u količini dovoljnoj da im ublaži simptome i poboljša apetit kao korisnu nuspojavu. Zbog toga su rađena istraživanja o bezbednosti ove navike. Malo istraživanje iz 2000. godine utvrdilo je da HIV pacijenti koji su pušili marihuanu 21 dan nisu imali povećanje nivoa HIV-a u istom periodu. Autor studije sugeriše da medicinska marihuana može biti uspešno korišćena u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje wasting sindroma.

Poboljšanje raspoloženja

Iako poboljšanje raspoloženja nije efekat kanabisa kod svih (postoje i oni kojima je efekat neprijatan), za većinu može biti koristan – ne samo kod HIV-a nego i kod svake hronične bolesti.

Oni manje srećni kod kojih se HIV razvio u AIDS, često prolaze kroz osećaj gubitka, anksioznosti i depresije. Neki ljudi sa AIDS-om koji koriste marihuanu za ublažavanje fizičkih simptoma prijavljuju i poboljšanje raspoloženja. Nedavna studija o Marinolu je pokazala da je kod AIDS i onkoloških pacijenata euforija bila poželjna nuspojava.

Bolji san

Uticaj kanabisa na san je kontroverzan. Bez sumnje, mnoge sorte marihuane su odličan saveznik za san, ali postoji pitanje mogućeg dugoročnog uticaja na kvalitet sna. Naime, jedna od uobičajenih pojava kod osoba koje prestaju sa konzumiranjem marihuane je loš san ili nesanica. Ipak, dobar noćni odmor koji kanabis može obezbediti, čak i ako kasnije izazove probleme, mnogo znači za osobe sa ozbiljnim bolestima kao što je HIV. Ne čudi što mnogi HIV pacijenti navode da ga koriste upravo zbog boljeg sna.

Jedno veliko istraživanje pokazalo je da su ispitanici koji su koristili kanabis za spavanje ustajali odmorniji i sa više energije u poređenju sa onima koji su koristili klasične lekove ili nikakve. Prijavili su i manje glavobolja i mučnine. S druge strane, kanabis može prouzrokovati veću pospanost, anksioznost ili nervozu sledećeg jutra, češće nego standardni lekovi za spavanje.

Druga studija koja je ispitivala HIV pacijente sa nesanicom i poremećajem sna utvrdila je da je 71% imalo bolji san nakon upotrebe medicinskog kanabisa. Dodatno, 39% pacijenata uspelo je da smanji ili potpuno ukine lekove za spavanje. Samo 21% je prijavilo nuspojave, koje nisu bile toliko jake da bi ih navelo da prekinu sa upotrebom kanabisa.

Potiskivanje aktivnosti virusa

Čest obrazac u istraživanju kanabisa je da se prvo proučava njegovo dejstvo na simptome bolesti, da bi se zatim ispostavilo da on može uticati i na uzrok problema. Kod HIV-a, ključno pitanje jeste da li kanabis može da potisne aktivnost virusa.

Jedno istraživanje na osobama koje su na antiretrovirusnoj terapiji pokazalo je da su oni koji su pored terapije koristili kanabis imali brže opadanje HIV DNK. Ovaj pad ukazuje na smanjenje genetskog materijala virusa u telu, što je ključni indikator efikasnosti ART-a.

Drugo istraživanje ispitivalo je osobe sa HIV-om koje su tokom ART-a intenzivno koristile kanabis. Zabeleženo je smanjenje učestalosti aktivnih i inflamatornih imunih ćelija kod intenzivnih korisnika, što sugeriše da kanabis može smanjiti sistemsku upalu i imunski odgovor tokom ART terapije.

Više koristi ili više rizika?

I dok su pojedini efekti kanabisa kod HIV pacijenata (navedeni iznad) predmet istraživanja zbog svojih potencijalnih prednosti, drugi mogu izazvati zabrinutost. Međutim, čak i tu moguća su iznenađenja, jer pušači kanabisa sa HIV-om mogu pronaći olakšanje umesto rizika.

Neurokognitivne funkcije

Glavna briga za osobe sa HIV-om je pogoršanje moždanih funkcija, naročito sa godinama. Poznato je da virus izaziva upalu i oštećenje nerava, a kako danas HIV pacijenti žive gotovo podjednako dugo kao i opšta populacija, oštećenja sa godinama mogu da se nagomilaju.

Poznato je da su kognitivne funkcije dok traje dejstvo kanabisa smanjene u domenu pažnje i pamćenja, a kod osoba koje često koriste dolazi i do pogoršanja između konzumacija. Neka istraživanja pokazuju da početak upotrebe u adolescenciji može dovesti čak i do nižeg IQ-a.

Možda bismo pomislili da bi kod HIV pozitivnih stanje bilo još gore. Ipak, čini se da nije tako. Jedno istraživanje koje je pratilo upotrebu kanabisa i kognitivno oštećenje kod HIV pacijenata pokazalo je da kanabis zapravo ima neuroprotektivno dejstvo. Istraživači su čak sugerisali da je razlog tome što kanabis zahvaljujući anti-inflamatornim svojstvima popravlja moždane funkcije.

Još jedna studija iz 2021. o intenzivnim korisnicima kanabisa sa HIV-om pokazala je bolje kognitivne performanse kod osoba sa dijagnozom poremećaja upotrebe kanabisa (CUD) u poređenju sa onima bez takve istorije. Bili su znatno bolji u testovima brzine obrade, vizuelnog pamćenja i motorike.

Ukratko, kao i kod starijih odraslih, čini se da mozak HIV pozitivnih ima koristi od kanabisa, bilo da ga koriste zbog terapije ili rekreativno. Ipak, potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdili potencijalni rizici i koristi konzumacije kanabisa u ovoj populaciji.

Ustrajnost u terapiji

Još jedna važna tema je – da li upotreba kanabisa remeti redovno i savesno uzimanje ART terapije? Jedno istraživanje pokrenulo je ovu zabrinutost, jer je pokazalo da stariji pacijenti koji koriste kanabis ređe poštuju terapiju u odnosu na one koji ga ne koriste.

Međutim, postoje i suprotni nalazi. Istraživanje iz 2017. nije dokazalo da intenzivno korišćenje kanabisa smanjuje verovatnoću za pridržavanje ART terapije, osim kada ide uz pijanstvo. Druga studija iz 2005. pokazala je da HIV pacijenti koji koriste kanabis zbog mučnine imaju veću ustrajnost u ART terapiji, dok je kod onih koji kanabis koriste iz drugih ili rekreativnih razloga ustrajnost manja.

Zaključak je da je odnos veoma složen i zavisi od više faktora, pa su potrebna nova istraživanja. Kako god bilo, HIV pacijenti treba da pamte koliko je važno da redovno sprovode antivirusnu terapiju jer njihov dugoročni ishod zavisi od toga.

Dodatne koristi upotrebe kanabisa kod HIV pacijenata

Još mnogo toga ne znamo o interakciji kanabisa, HIV simptoma i samog virusa, ali dostupna istraživanja nagoveštavaju i dodatne koristi koje nismo naveli ranije. Evo nekoliko primera:

Manje korišćenje opioida

Iznova se dokazuje da medicinska marihuana može biti alternativa opioidnim analgeticima i to bezbednija. Jedna studija iz januara 2018. potvrdila je da HIV pacijenti sa hroničnim bolom koji koriste kanabis ređe uzimaju opioidne lekove za bol, koji su mnogo rizičniji i mogu dovesti do predoziranja.

Povećana fizička aktivnost

Fizička aktivnost je važna i za zdrave i za one sa hroničnim bolestima. Sve što osobama sa HIV-om pomaže da vežbaju redovno i intenzivno treba istražiti. Jedno istraživanje iz 2023. godine ispitivalo je vezu između upotrebe supstanci i fizičke aktivnosti kod osoba sa HIV-om, hroničnim bolom i depresijom. Korisnici kanabisa češće su prijavljivali intenzivne fizičke aktivnosti u odnosu na one koji nisu koristili, najverovatnije zbog ublažavanja bola. Ohrabrivanjem fizičke aktivnosti, kanabis može unaprediti opšte zdravlje i dobrobit HIV pacijenata.

CBD: Nepsihoaktivna legalna alternativa

Verovatno ste primetili da su istraživanja najčešće obuhvatila određenu supstancu iz kanabisa – kanabidiol (CBD). To je najviše zbog njegovih nepsihoaktivnih svojstava. Dodatna prednost CBD-a u odnosu na THC ili proizvode od cele biljke je što je sada legalan u mnogim državama. Zbog svega ovoga, HIV pacijenti koji ne vole psihoaktivne efekte, žele da budu na sigurnoj strani zakona ili jednostavno imaju predrasude prema kanabisu, često koriste CBD koji se može nabaviti u obliku gumenih bombona, ulja ili kreme.

CBD može dati blago ublažavanje bola, pomoći kod mučnine i smanjiti nivoe upale u telu, ali izgleda da ne pomaže u samoj borbi protiv HIV-a. Tu su i još neki detalji – i pored toga što je legalan, nepsihoaktivan i bez ozbiljnih nuspojava, ni jedan CBD lek do sada nije odobren od strane FDA za HIV ili AIDS, a interakcije CBD-a sa ART lekovima gotovo da nisu proučavane.

Preporučujemo onima koji žive sa HIV-om i žele da isprobaju CBD da počnu sa malim dozama i po potrebi ih postepeno povećavaju.

Nova istraživanja

Tokom perioda zabrane kanabisa, najčešće su proučavani navodni štetni efekti ove biljke i rizici po društvo, dok je tek poslednjih decenija pažnja naučnika usmerena na moguću terapijsku upotrebu. Taj trend se nastavlja i obuhvata i istraživanja kod HIV-a.

Jedno buduće istraživanje će pratiti kardiovaskularno zdravlje HIV pacijenata koji koriste kanabis. Kardiolozi će uporediti nivoe THC-a i CBD-a u uzorcima krvi i urina, i povezati ih sa funkcijom i strukturom srca putem magnetne rezonance. Glavni fokus će biti upala kao faktor rizika za srčane bolesti.

Još jedno istraživanje na Univerzitetu Floride, pratiće 400 HIV pozitivnih korisnika medicinske marihuane tokom 5 godina i beležiti učestalost i doze konzumacije, kao i tačan sadržaj kanabinoida u njihovim proizvodima. Rezultati će se uporediti sa ishodima po simptome, ali istraživači žele i da saznaju kako kanabis utiče na razmišljanje, pamćenje i planiranje kod HIV pacijenata.

U međuvremenu, istraživači sa farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Misisipiju dobili su donaciju za proučavanje potencijalnih anti-inflamatornih i analgetskih efekata kanabisa kod HIV pozitivnih. Cilj im je identifikovati pojedinačne kanabinoide koji mogu doneti olakšanje bez rizika od zavisnosti.

Zaključak

Na osnovu dosadašnjih saznanja, kanabis se već duže vreme izdvojio kao obećavajući lek koji može biti od velike koristi osobama koje žive sa HIV-om. Potencijalni benefiti su mnogo širi od ublažavanja simptoma kao što su upala, bol, loš apetit, problemi sa snom, anksioznost i depresija. Na raspolaganju su i podaci o dodatnim prednostima – poboljšanje kvaliteta života, smanjenje zavisnosti od opasnih lekova pa čak i smanjenje negativnih efekata samog virusa.

Osobe koje žive u zemljama gde je medicinska marihuana legalna i dostupna treba da je razmotre kao opciju i porazgovaraju sa svojim lekarom. Iako postoje brige zbog potencijalnih rizika, uključujući i dugoročne, postoji nada da će nova istraživanja popuniti praznine i dodatno razjasniti odnos kanabisa i HIV-a.