Može li marihuana pomoći u lečenju poremećaja ishrane?

• 1. Šta su poremećaji ishrane?
• 1. a. Anoreksija nervoza
• 1. b. Bulimija nervoza
• 1. c. Gojaznost
• 2. Kanabis za anoreksiju i bulimiju
• 2. a. Kanabis za ublažavanje nuspojava poremećaja ishrane
• 3. Kanabis i gojaznost
• 4. Zaključak

Kako svet sve više prihvata upotrebu marihuane u medicinske svrhe, svakodnevno istraživači pronalaze nove načine i upotrebe u kojima ova magična biljka može pomoći u svakodnevnim borbama i izazovima. 

Poremećaji ishrane, na primer, predstavljaju veliki problem danas. Zapravo, prema podacima ANAD-a, Nacionalne asocijacije za anoreksiju i povezane poremećaje, više od 9% svetske populacije pati od nekog poremećaja ishrane.¹

A pošto su poremećaji ishrane mentalne bolesti, ne postoje specifični lekovi ili delotvorni tretmani za njihovo lečenje. Pacijenti moraju godinama ići na preglede kod terapeuta i lekara koji prate slučaj sve dok ne steknu kapacitet da prevaziđu poremećaj ili makar nauče da žive s njim bez narušavanja kvaliteta života. 

Kada se pacijent bori sa poremećajem ishrane, ponekad može biti teško probuditi apetit i naterati ga da jede. Ali šta ako bi munchies, poznati efekat povećanog apetita posle konzumacije marihuane, bili idealna pomoć za ove pacijente? Hajde da otkrijemo kako marihuana može pomoći u tretmanu najčešćih poremećaja ishrane.

1. Šta su poremećaji ishrane?

Najčešći poremećaji ishrane uključuju anoreksiju nervozu, bulimiju nervozu i gojaznost. Iako su svi ovi problemi mentalne bolesti, svaka od njih ima svoje simptome i efekte na pojedinca.

Neki ljudi mogu potceniti ozbiljnost ovih poremećaja, ali činjenica je da su stope smrtnosti povezane sa ovim bolestima izuzetno zabrinjavajuće. Na primer, 12,8% pacijenata sa anoreksijom umre svake godine od tih posledica, što čini ovaj poremećaj oboljenjem sa najvišom stopom smrtnosti među psihijatrijskim bolestima. 

Problem je u potcenjivanju poremećaja - mišljenje da će nekome rečenica „samo jedi” ili obrnuto, „prestani da jedeš”, rešiti problem zauvek. Isto kao što rečenica „samo budi srećan” ne leči depresiju, poremećaji ishrane se ne mogu izlečiti magičnim rečima.

Da bi se ovi poremećaji prevazišli, potrebna je aktivna intervencija, i to najčešće uz stručnu pomoć, jer osoba obolela često sama ne vidi da ima problem. Dakle, da biste mogli da pomognete nekome ko se bori sa poremećajem ishrane, potrebno je znati prepoznati simptome ovih poremećaja.

Međutim, važno je razumeti da osoba koja se bori sa bolešću može pokazivati iracionalno i tvrdoglavo ponašanje kada se započne razgovor o intervenciji. To je zbog toga što se često brane kada ih pitate o ovoj temi. Nemojte odustati, ovo je česta reakcija, ali pomoć je zaista potrebna. 

Anoreksija nervoza

Anoreksija nervoza je poremećaj ishrane u kojem pacijent odbija da jede i pribegava gladovanju - u početku s ciljem gubitka kilograma, a kasnije iz straha od gojenja. 

Simptomi anoreksije mogu se ispoljiti na emocionalnom, fizičkom i ponašajnom planu:

Bulimija nervoza

Bulimija je poremećaj ishrane koji kombinuje neke ili sve prethodno navedene simptome, uz sledeće dodatne znakove:

• Prejedanje i povraćanje nakon toga;
• Kompulzivno ponašanje;
• Loš zadah i propadanje zuba;
• Žgaravica ili upala jednjaka.

Kod osobe sa bulimijom nervozom, verovatno ćete primetiti odlaske u toalet nakon svakog obroka, potom zadah na mentu i oprane ruke – sve su to uobičajeni znaci bulimije. 

Gojaznost

Za razliku od prethodno pomenutih poremećaja, gojaznost je nešto lakša za dijagnostikovanje. Osoba se smatra gojaznom kada njen indeks telesne mase, odnos visine i težine, premaši broj 30, što znači da postoji višak telesne masti. 

Bolovi u leđima ili zglobovima su česti znaci da je osoba gojazna, kao i otežano disanje, prekomerno znojenje, hrkanje i umor. Kao i kod anoreksije i bulimije, negiranje je takođe tipičan znak gojaznosti, pacijenti odbijaju da priznaju problem i može se desiti da odbijaju medicinsku pomoć.

Ako kod rođaka ili prijatelja prepoznate neki od ovih simptoma, važno je da pokušate da intervenišete pre nego što bolest postane gora. Hajde da saznamo na koje načine kanabis pomaže kod ovih poremećaja. 

2. Kanabis za anoreksiju i bulimiju

Nakon konzumiranja marihuane često dolazi do poznatog efekta „munchies” – velikog povećanja apetita. Zato ne iznenađuje što su se naučnici i lekari zapitali da li bi kanabis mogao biti efikasan u lečenju anoreksije i bulimije. 

Poznato je da se marihuana koristi za povećanje apetita kod pacijenata koji su na terapiji zbog karcinoma ili HIV/AIDS-a, a kojima su tretmani smanjili apetit. Međutim, potrebno je još istraživanja da bi se upotreba marihuane zvanično preporučila za tretman poremećaja ishrane.

Ipak, pošto se kanabinoidi iz kanabisa vezuju za receptore u endokanabinoidnom sistemu ljudskog tela, koji između ostalog utiče i na apetit, marihuana bi zaista mogla biti obećavajuća u tretmanu anoreksije i bulimije. ^{2 3}

Povećanjem apetita, marihuana može pomoći pacijentima da se oslobode kontrolisanih misli i straha od jela koji su izazvani poremećajem, omogućujući im obrok bez osećaja krivice. Ipak, kod bulimičara je važno da se paralelno radi i na suzbijanju kompulzivnih ponašanja da bi kanabis zaista bio efikasan. 

Anoreksične osobe često gube sposobnost da uživaju u mnogim aktivnostima, uključujući i jelo, tako da weed munchies mogu pomoći da se taj osećaj vrati. Ipak, to nije jedini način na koji kanabis pomaže kod poremećaja ishrane. 

Kanabis za ublažavanje nuspojava poremećaja ishrane

Pošto je depresija izrazito česta nuspojava poremećaja ishrane, neki pacijenti će možda morati da tretiraju i tu bolest. Marihuana je pokazala da poboljšava raspoloženje kroz nekoliko mehanizama – pomaže opuštanju, smanjuje stres i anksioznost, što su česti problemi kod obolelih od poremećaja ishrane. 

Takođe, nesanica je vrlo čest efekat ovih poremećaja. Kanabis se godinama prepisuje kao pomoć u spavanju, naročito strainovi sa dominacijom indike i visokim nivoom CBN-a, ili oni bogati sedativnim terpenima kao što su kariofilen, linalol i terpinolen. ⁴

A šta je sa gojaznošću? Da li bi kanabis bio kontraefikasan kod ovog poremećaja? Ne baš, čitajte dalje. 

3. Kanabis i gojaznost

Iako neki kanabinoidi iz porodice kanabisa zaista povećavaju apetit, postoji jedan poseban kanabinoid koji deluje potpuno suprotno, smanjuje ga. 

Reč je o THCV-u, odnosno tetrahidrokanabivarinu, retkom kanabinoidu, rođaku poznatog THC-a. THCV je poznat po tome što pomaže u regulaciji šećera u krvi kod dijabetičara, pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti i stimuliše rast kostiju.

Ali najzanimljiviji efekat THCV-a je pomoć u mršavljenju kroz supresiju apetita i povećanje nivoa energije. U kombinaciji sa dobrim zalaganjem i naporom, šanse za prevazilaženje gojaznosti su obećavajuće. 

4. Zaključak

Poremećaji ishrane su veoma ozbiljne bolesti koje ne treba potcenjivati. Reč je o poremećajima koji se brzo šire u čitavom svetu i pogađaju sve veći broj ljudi. 

Ova stanja su, u većini slučajeva, posledica pogrešnih predstava o telu koje nameću mediji i modna industrija, kao i loša ishrana i nedostatak edukacije. I dok se ti pogrešni ideali promovišu, istovremeno se ne širi dovoljno svest o negativnim posledicama koje izazivaju u društvu, među njima i gore navedene poremećaje ishrane. 

Obavezno reagujte ukoliko primetite da neko vama blizak ima poteškoća sa ovim bolestima, jer je pomoć sa strane neophodna pre nego što se stanje pogorša, postane hronično ili čak smrtonosno.

MEDICINSKO OGRANIČENJE

Ovaj tekst je isključivo edukativnog karaktera. Svi izneti podaci potiču iz istraživanja i javno dostupnih izvora.

SPOLJNI IZVORI

1. "Statistika o poremećajima ishrane" Nacionalna asocijacija za anoreksiju i povezane poremećaje, ANAD. 
2. "Agonist kanabinoidnog receptora THC smanjuje gubitak težine u modelu anoreksije kod glodara" Aaron N.A. Verty, Megan J. Evetts, Geraldine J. Crouch, Iain S. McGregor, Aneta Stefanidis i Brian J. Oldfield. Jun 2011. 
3. "Studije o tretmanima kanabinoidima kod anoreksije nervoze: sistematski pregled" Emilie Vangsgaard Rosager, Christian Møller i Magnus Sjögren. April 2020.
4. "Kanabinoidi, endokanabinoidi i san" Andrew J. Kesner i David M. Lovinger. Jul 2020.