Šta je Sinsemilla i Šta To Znači?

• 1. Značenje sinsemille i Šta ona jeste
• 2. Zašto je sinsemilla potentnija?
• 3. Istorija sinsemille
• 4. Da li sinsemilla strain može proizvesti semena?
• 5. Česta pitanja o sinsemilli
• 6. Kako nastaju feminizovana semena?
• 7. Zaključak

Pre sinsemille, semena kanabisa su se uglavnom uzgajala napolju u divljini, što je značilo da su skoro svi cvetovi bili puni semena. Čim su uzgajivači i korisnici shvatili da ženske biljke žive duže i nastavljaju da razvijaju cvetove ako nisu oplođene, sinsemilla je počela da dobija na popularnosti. Reč Sinsemilla znači "bez semena" i počela je da se koristi za označavanje potentne trave još sedamdesetih, kada su uzgajivači videli koliko su nepolinizovani cvetovi zapravo jači i bolji.

Ovaj pojam se brzo probio u svakodnevni jezik i pop kulturu. Čuli ste ga u rege pesmama i viđali na plakatima i časopisima. Ali šta zapravo čini travu bez semena toliko posebnom? Da li se ona zaista mnogo razlikuje od čistih cvetova koji ne sadrže seme? Ili je sve samo mit? Saznajte sve što treba da znate o sinsemilli u nastavku, kao i zašto treba da težite uzgoju cvetova bez semena za najbolje rezultate.

1. Značenje Sinsemille i Šta Ona Jeste

Ako pušite ili uzgajate kanabis, verovatno ste bar jednom čuli reč sinsemilla. Sinsemilla je španska reč koja znači bez ("sin") i semena ("semilla"), pa suprotno onome što većina misli, to nije posebna vrsta kanabisa – to su samo cvetovi kanabisa koji nisu bili polinizovani od strane muške biljke.

Ova reč se često koristila za označavanje posebno potentnog kanabisa, ali vremenom su ljudi shvatili i zašto je trava bez semena potentnija, pa se danas koristi i kao pojam za feminizovana semena.

Stoga, ako danas želite da uzgajate sinsemilla travu, to je zapravo vrlo lako – potrebno je samo da uzgajate feminizovana semena kanabisa.

2. Zašto je Sinsemilla Potentnija?

Kao što možda znate, biljke kanabisa su dvopolne - mogu biti muške ili ženske, a kada mužjak u prirodi ispusti polen, on će neminovno završiti na ženskim biljkama, što dovodi do polinacije i stvaranja semena. Ovo nije loše ako ste uzgajivač, ali ako planirate da konzumirate te cvetove, nije idealno dozvoliti da ženske biljke budu oprašene. Oprašene biljke rastu kraće i troše mnogo energije na proizvodnju semena, umesto da razviju zrele cvetove fokusirane na stvaranje smole, zbog čega Sinsemilla (cveta bez semena) sadrži više kanabinoida i terpena, što rezultira mnogo jačim efektom.

Zapitajte se: Zašto biljke kanabisa uopšte proizvode fitochemikalije? Kanabinoidi i terpeni koje koristimo za rekreativne i medicinske svrhe imaju vrlo specifične funkcije u samoj biljci – oni su zapravo vid hemijske odbrane, koja pomaže biljkama da se nose sa stresom i prežive kao vrsta. Ovi specijalizovani molekuli, poznati kao sekundarni metaboliti, odbijaju UV zrake, odvraćaju biljojede i teraju štetočine. Sve ovo doprinosi krajnjem cilju – razmnožavanju. Međutim, kada dođe do polinacije i reprodukcije, biljka više nema potrebu da proizvodi tolike količine fitochemikalija, jer je cilj već postignut. Naravno, deo smole se i dalje proizvodi radi zaštite semena, ali nivo smole i kvalitet cveta – gledano iz ljudske perspektive – opadaju nakon oprašivanja. 

3. Istorija Sinsemille

Godinama pre nego što je uzgoj kanabisa postao popularan, trava se ilegalno uvozila iz različitih zemalja – "brik trava" (pritisnuti cvetovi u obliku cigle) uglavnom je stizala iz Meksika. Tad većina uzgajivača nije imala mnogo znanja o kanabisu, a ni uzgoj nije bio sofisticiran, tako da ni potrošači nisu znali da zapravo ne puše kvalitetnu travu.

Buket koji je stizao iz Meksika je često bio pun semena jer se tada nije pravila razlika između polinisanih i nepolinisanih cvetova. Kada su uzgajivači to otkrili, a znanje se proširilo, počeli su da odvajaju muške i ženske biljke. Smatra se da naziv sinsemilla datira iz 1970-ih, kada je uzgoj kanabisa postao sve popularniji u SAD i Evropi kao način da se razlikuje „nova“ od „stare“ trave, pa su mnogi ljudi tada mislili da je to novi strain. 

S vremenom se shvatilo da ova jača trava potiče od iste biljke, ali uzgajane na način koji sprečava polinaciju, zbog čega su uzgajivači počeli da odvajaju biljke, a pojavom indoor uzgoja to je bilo mnogo lakše izvodljivo.

Nekoliko godina kasnije, oko 1990-ih, uzgajivači su shvatili da mogu da proizvedu feminizovana semena, što znači da će sve biljke iz takvih semenki biti sinsemilla, pa je postalo mnogo lakše samostalno uzgajati jaču travu kod kuće. Danas naziv sinsemilla nije toliko popularan, jer „sinsemilla“ semena možete naći gotovo u svakoj banci semenki, pa većina banaka prodaje isključivo feminizovana semena.

4. Da li Sinsemilla Strain Može Proizvesti Semena?

Nažalost, da – vrlo je moguće da biljka sinsemille sama sebe opraši, u tom slučaju govorimo o hermafroditu. Postoji više razloga zbog kojih biljka može da postane hermafrodit, ali najčešći je stres. Čak i bez muških biljaka u blizini, ženska biljka može razviti polenove vrećice ako oseti veliki stres iz okruženja poput jakog vetra, hladnog vremena ili prevelikog uklanjanja lišća.

Razlog zbog kojeg biljka razvija polen jeste osećaj da je životno ugrožena. Sve što pokušava jeste da sačuva sebe i svoju genetiku, kako ne bi zauvek nestala – sva živa bića žele da opstanu, a biljke imaju vrlo zanimljiv način da to postignu. Neke genetike su otpornije na stres od drugih, zbog čega je veoma važno kupovati semena iz pouzdanih izvora. 

5. Česta Pitanja o Sinsemilli

Koji strain je sinsemilla?

Jednostavno rečeno, bilo koji strain može biti sinsemilla strain, dokle god ne dođe do polinacije.

Kao što je objašnjeno iznad, sinsemilla nije određeni strain, već svaka biljka koja se gaji daleko od muških biljaka i nije bila oprašena – što znači da je sinsemilla svaka trava koja nema semena u sebi.

Koje su glavne razlike između sinsemille i regularnih semenki?

U principu, sinsemilla su feminizovana semena, iz kojih izrastaju ženske biljke, dok iz regularnih semenki mogu izrasti i muške i ženske biljke. Evo tabele radi boljeg razumevanja.

Može li se pušiti sinsemilla?

Da, ustvari, svaki korisnik kanabisa pre pojave feminizovanih semenki koristio je sinsemillu – tako da, naravno, apsolutno možete!

Gde mogu da kupim sinsemilla seme?

Ranije je bilo veoma teško pronaći sinsemilla seme (odnosno feminizovano seme), ali sada ih ima u skoro svakoj uglednoj banci semenki.

6. Kako nastaju feminizovana semena?

Sada kada znamo sve o sinsemilli, i da ona zapravo znači feminizovana biljka kanabisa, naučimo i kako nastaju feminizovana semena. Uzgajivač mora imati biljke za koje je sigurno da su 100% ženske. Nazovimo ovu grupu biljaka (ženska grupa jedan). Svim biljkama je morao biti indukovan cvetanje. Nakon toga, uzgajivač namerno stavlja (žensku grupu jedan) pod stres da bi ih naterao da proizvedu polen.

Kada se polen prikupi od (ženske grupe jedan), uzgajivač taj polen prenosi u potpuno drugu prostoriju sa drugim ženskim biljkama, nazovimo ih (ženska grupa dva). Ove biljke su takođe počele da cvetaju i rasle su bez stresa.

Pomoću male četkice, uzgajivač polako premazuje cvetove najmanjom dozom polena. Kad polen dođe na tučke, grana se obeležava tagom kako bi se znalo koje grane imaju seme, a koje su samo cvetovi. Seme iz (ženske grupe dva) biće 100% feminizovano.

7. Zaključak

Iako se danas retko koristi taj naziv, feminizovana semena je veoma lako pronaći, a upravo će ova semena (ako ih pravilno uzgajate) dati sinsemilla cvetove.

Sada kada tačno znate šta je sinsemilla, pripremite svoja semena i bacite se na uzgoj!

Spoljni izvori

1. Promene u potentnosti kanabisa tokom poslednje dve decenije (1995–2014). - Elsohly, Mahmoud & Mehmedic, Zlatko & Foster, Susan & Gon, Chandrani & Chandra, Suman & Church, James. (2016).
2. Novi trendovi u potentnosti kanabisa u SAD i Evropi u poslednjoj deceniji (2008–2017). - Chandra, Suman & Radwan, Mohamed & Majumdar, Chandrani & Church, James & Freeman, Tom & Elsohly, Mahmoud. (2019).