• 1. Kanabinoidi i endokanabinoidni sistem
• 1. a. Kanabinoidni receptori
• 1. b. Da li vaše telo proizvodi kanabinoide?
• 2. Biljke koje nisu kanabis, a sadrže kanabinoide
• 2. a. Kakao
• 2. b. Crni biber
• 2. c. Ehinacea
• 2. d. Suvocvetnica (helichrysum)
• 2. e. Crni tartufi
• 2. f. Japanski jetrenjak
• 2. g. Brassicaceae (kupusnjače)
• 2. h. Reishi gljiva
• 2. i. Kava
• 2. j. Puranov rep
• 2. k. Električna japanska ivančica
• 3. Diy recept za biljno mešavinu
• 4. Zaključak

Pored endokanabinoida koje naše telo prirodno proizvodi radi regulacije i balansiranja mnogih procesa kao što su imuni odgovor, komunikacija između ćelija, apetit i metabolizam, postoji još jedan tip poznat kao fitokanabinoidi, koje proizvode biljke uzgojene iz semena kanabisa. Verovalo se da se ovi fitokanabinoidi proizvode isključivo kod biljaka kanabisa, ali nedavna istraživanja su otkrila da i druge biljke proizvode kanabinoide; u ovom članku saznaćete više o biljkama koje ih prirodno sadrže.

1. Kanabinoidi i endokanabinoidni sistem

Endokanabinoidni sistem ima ulogu u regulisanju fizioloških procesa uključujući apetit, osećaj bola, raspoloženje i pamćenje, u zavisnosti od receptora za koji se određeni kanabinoid vezuje.

Prirodni kanabinoidi koji se vezuju za kanabinoidne receptore proizvode se unutar ljudi i životinja, ali postoje i druge vrste kanabinoida koje mogu slično uticati na vaše telo.

Iako su svi hemijska jedinjenja koja na različite načine mogu uticati na naš um i telo, oni su podeljeni u kategorije prema svom poreklu.

 Kanabinoidni receptori

Endokanabinoidni sistem sadrži endokanabinoidne receptore odgovorne za vezivanje kako bi pokrenuli delovanje; oni su podeljeni u dve glavne vrste: CB1 i CB2. CB1 receptori se uglavnom nalaze u glavi i smatra se da su to receptori za koje se vezuje THC, dok se CB2 uglavnom nalaze u donjem delu tela i za njih se vezuje CBD.

Efekti koje određeni kanabinoid pruži zavise od lokacije receptora. Tako, na primer, CBD opusta mišiće i može povećati apetit, dok THC pojačava, recimo, boje, arome ili ukuse. Iako se kanabinoidi mogu proizvoditi na različite načine, oni koji zanimaju uzgajivače su prvenstveno fitokanabinoidi i prisutni su ne samo u kanabis biljkama već i u brojnim kućnim biljkama.

Da li vaše telo proizvodi kanabinoide?

Endokanabinoidni sistem je složena mreža kanabinoidnih receptora rasprostranjenih po celom telu: u mozgu, organima, vezivnim tkivima i imunim ćelijama i drugim mestima. Naš endokanabinoidni sistem sastoji se od različitih mehanizama pomoću kojih enzimi uništavaju ali i stvaraju kanabinoide, kanabinoidne receptore i endokanabinoide, tj. hemijske supstance slične THC ili CBD. Ovi endokanabinoidi su prisutni i kod životinja, ne samo kod ljudi. I kod životinja i kod ljudi, endokanabinoidi su napravljeni da funkcionišu u saradnji s kanabinoidnim receptorima poput Kanabinoidnih receptora 1 i 2 (odnosno CB1 i CB2), pokrećući različite ćelijske odgovore potrebne za zdravo funkcionisanje. Šta to znači? Ovi endokanabinoidi regulišu i mogu uticati na mnoge fiziološke procese, kao što su apetit, bol, zadovoljstvo, pamćenje, upale, san, raspoloženje i još mnogo toga. Zato možemo da osećamo pospanost, dobijemo jak apetit ili ublažimo bol pomoću kanabinoida koje proizvode biljke kanabisa poput THC-a i CBD.

Pored osnovnih funkcija, naš endokanabinoidni sistem reaguje i na bolesti. Istraživači su otkrili da ćelije raka sadrže više kanabinoidnih receptora od zdravih ćelija. Pokazano je i povećanje proizvodnje endokanabinoida kod pacijenata s anksioznošću, hroničnim bolom, Parkinsonovom bolešću i artritisom, između ostalih oboljenja. Suštinski, endokanabinoidni sistem (ECS) razmenjuje poruke između mozga i tela, pomažući da sve funkcioniše kako treba i upravlja ciklusom sna, signalizirajući kad ste gladni i drugim osnovnim procesima. Naučnici su otkrili da su receptori najviše prisutni u mozgu, nervnom sistemu i reproduktivnim organima, ali ne utiču na funkciju srca i pluća, zbog čega smatraju da je nemoguće umreti od predoziranja kanabisom.

Stručnjaci tvrde da je endokanabinoidni sistem zapravo most između tela i uma, tako da razumevanje kako ECS funkcioniše može pomoći u boljem razumevanju koristi i potencijalnih štetnih posledica kanabinoida i endokanabinoida, i olakšati razumevanje samog endokanabinoidnog sistema.

3. Biljke koje nisu kanabis, a sadrže kanabinoide

Sada kada znate razliku između sintetičkih kanabinoida, endokanabinoida i fitokanabinoida, možemo pomenuti i kanabimimetike. To su jedinjenja koja imitiraju kanabinoide i mogu delovati na endokanabinoidni sistem, pokazujući iste ili slične efekte kao i drugi tipovi kanabinoida. Dakle, u ovom članku govorimo o biljkama koje proizvode fitokanabinoide ili kanabimimetike (osim kanabisa, naravno); ove biljke su lako dostupne i, što je najbolje, potpuno su legalne!

U početku, kanabinoidi su smatrani jedinstvenom grupom jedinjenja specifičnih za biljku kanabisa, koja su imala sličnu molekularnu strukturu. Dok se neki naučnici i dalje drže ove definicije, drugi nastoje da prošire kategoriju na bilo koje hemijsko jedinjenje koje se vezuje za receptore za kanabinoide u ljudskom telu. Ovo otvara ogromnu grupu jedinjenja prisutnih svuda u prirodi, u biljnom i u gljivičnom svetu. Ove molekule su, međutim, veoma malo proučavane, i verovatno postoje i mnoge još neotkrivene. Kako vreme prolazi, ove molekule bi mogle postati kandidati za lekove koji bi rešavali razne ljudske tegobe, naročito ako deluju slično kao kanabis.

Kakao

Kakao je superhrana koja sadrži nekoliko korisnih jedinjenja kao što su teobromin, feniletilamin, triptofan i anandamid, koji pomažu u stvaranju serotonina i melatonina. Serotonin je ključni hormon koji stabilizuje raspoloženje i osećaj blagostanja ili sreće, podržava san, ishranu i varenje, dok je melatonin hormon povezan s ciklusom spavanja i buđenja i može se koristiti za tretiranje nesanice, na primer.

Iako sadrži navedena jedinjenja, ova superhrana ima najviše anandamida, koji je endokanabinoid koji prirodno proizvodi ljudski mozak. Ova supstanca reguliše raspoloženje, pamćenje, apetit i percepciju bola. Nazivaju ga „prirodnim THC-om tela” zbog euforije koju izaziva, slično osećaju sreće posle treninga (tzv. runner's high). Iako mnogi misle da čokolada ne sadrži anandamid, zapravo ga sadrži, ali za iste benefite kao kakao, morate koristiti sirovu, organsku, čistu čokoladu. Industrijska čokolada (poput mlečne) nema isti efekat, jer mleko blokira apsorpciju ovih supstanci.

Suprotno uvreženom mišljenju, čokolada sadrži i prekursore koji pomažu telu da proizvodi anandamid.

Crni biber 

Crni biber je jedan od najčešćih začina u ishrani širom sveta, ali većina ljudi ne zna da on sadrži puno beta-kariofilena.

To je terpene koji daje kanabis sortama karakterističan biberast/začinjen miris. Osim toga, beta-kariofilen direktno deluje na CB2 receptore, baš kao CBD, i pruža snažan antiinflamatorni efekat koji olakšava bol u zglobovima.

Ehinacea

Ehinacea je prekrasan cvet jarkoroze boje koji se često koristi kao prirodni lek za prehladu, ali ima mnogo sličnosti sa kanabisom kada je reč o kanabinoidnom sistemu.

Ova biljka deluje putem CB1 receptora, a iako sadrži kanabimimetike a ne kanabinoide, može ublažiti anksioznost, migrene, umor i artritis zahvaljujući prirodnim amidima koje sadrži, što daje sličan efekat kao THC.

Suvocvetnica (Helichrysum)

Helichrysum sadrži velike količine CBG-a, istog fitokanabinoida koji se nalazi i u kanabisu, a najčešće se koristi kao antidepresiv i stabilizator raspoloženja.

Nažalost, zbog trenutnih zakona veoma je teško podrobno proučavati CBG u ovoj biljci, ali se zna da ovaj spoj daje navedene efekte i naširoko se koristio u ritualnim obredima zbog svojih psihotropnih efekata veoma sličnih kanabisu.

Crni tartufi

Crni tartufi proizvode isti anandamid kao kanabis i kakao, pružajući tzv. „runner's high” osećaj. Ova hemikalija se vezuje za CB1 receptor, pomažući regulaciji raspoloženja i percepcije bola.

Samo imajte na umu da pre nego što konzumirate velike količine crnih tartufa ili bilo koju drugu biljku, prethodno se informišite i znajte šta radite, jer možete biti alergični i imati lošu reakciju.

Japanski jetrenjak

Japanski jetrenjak nema psihotropne efekte, ali sadrži visok nivo perrotentineninske kiseline, kanabinoida sličnog THC-u.

Zbog vezivanja za CB1 receptore, ova biljka ima sličan efekat kao kanabis i može se koristiti za tretiranje jetre, bešike i žučne kese, ali i za lečenje brONcitisa i hroničnih respiratornih problema.

Brassicaceae (kupusnjače)

Porodica kupusnjača obuhvata mnoge vrste povrća koje često jedemo, uključujući bok čoj, slačicu, kelj, brokoli, kupus, karfiol i zelje. Zanimljivo je da nijedna od ovih biljaka ne postoji u prirodi - sve su rezultat selektivnog ukrštanja i imaju zajedničkog pretka u divljem kupusu (Brassica oleracea). Ove biljke imaju brojne zdravstvene prednosti jer su bogate vitaminima C, A, E, K, folatom, kalcijumom i gvožđem. Osim toga, sadrže brojne sekundarne metabolite, a jedan od njih je i kanabinoid. Poznat kao dijetetski indol, molekul DIM delimično aktivira CB2 receptor.

Reishi gljiva

Reishi gljive se koriste hiljadama godina u tradicionalnoj kineskoj medicini. Imaju adaptogene osobine i poznate su po tome što pomažu telu da se nosi sa raznim vrstama stresa. Ove gljive su pune interesantnih i lekovitih molekula. Nova istraživanja su otkrila da određene vrste reishi gljiva sadrže i kanabinoide koji utiču na endokanabinoidni sistem na više načina.

Kava

Kava se obično koristi za pripremu lekovitih čajeva za ublažavanje anksioznosti, hroničnog bola i zbog sedativnog dejstva, a bogata je kavalaktonima.

Ova biljka se koristi godinama kao tretman zavisnosti upravo jer deluje na CB1 receptore centralnog nervnog sistema, kao i THC.

Puranov rep

Puranov rep (Turkey tail) je poznata gljiva u svetu lekovitih gljiva. Sadrži brojne jedinstvene spojeve sa moćnim lekovitim svojstvima, što je potvrđeno i naučnim studijama. U prirodi ove gljive možete prepoznati po koncentričnim prstenovima različitih boja i glatkoj beloj donjoj strani. Među sastojcima ove gljive, polisaharopetid (PSP) je proučavan zbog svog efekta na ćelije raka, dok su neka istraživanja na životinjama pokazala da ovaj molekul deluje kao agonist CB2 receptora endokanabinoidnog sistema.

Električna japanska ivančica

Električna ivančica se vekovima koristi u Amazoniji zbog svojstava protiv bolova, a novija istraživanja su pokazala da ova biljka zapravo blokira receptore za bol na nervnim završecima. 

Ova biljka je efikasno sredstvo za ublažavanje bolova zbog kanabinoida koji sadrži; N-izobutilamid deluje na CB2 receptore, regulišući bol i upalu širom tela. Imajte na umu da većina biljaka neće izazvati osećaj „high” stanja osim ako se konzumira u veoma velikim količinama, jer su koncentracije kanabinoida niske u poređenju sa kanabisom, ali pružaju odličnu alternativu za one koji ne žele da se „naduvaju“ ali hoće blagotvorna svojstva kanabinoida i terpena.

Zapamtite da, ako želite da unosite neku od ovih biljaka, to treba raditi na način koji je najpogodniji za dati biljni materijal kako biste postigli najbolji mogući efekat, pa smo zbog toga napravili gornju tabelu.

DIY recept za biljno mešavinu

Pored biljaka i začina navedenih iznad, postoji još nekoliko njih korisnih za čoveka, iako ne sadrže kanabinoide – kao što su mullein, skullcap, pelin, nana, žalfija i uva-ursi.

Ako ne želite da se bavite pravljenjem čajeva ili ulja, evo brzog recepta za biljnu mešavinu za pušenje. Imajte u vidu da ćete koristiti različito bilje u zavisnosti od ličnih preferenci i željenog efekta.

Prvo, potrebno je da uzgajite ili nabavite sveže bilje, zatim ga polako osušite i kad je potpuno suvo, usitnite ga na sitne delove, isto kao što radite sa cvetovima kanabisa, pa možete napraviti mešavinu sa sledećim procentima:

• 50% Mullein;
• 40% Pelin i Skullcap (ili Uva-ursi za duvanski ukus);
• 10% Nana ili Žalfija.

Na kraju, samo urolajte i uživajte – ovo je osnovni recept, pa po potrebi možete zameniti neku biljku drugom koju više volite, u zavisnosti od simptoma ili željenog efekta.

4. Zaključak

Iako nisu tako snažne kao cvetovi kanabisa, sve ove biljke i začini mogu biti korisni ako se koriste na pravilan način. Imajte na umu da možete biti alergični na neku od njih, pa budite sigurni šta smete, a šta ne, pre konzumacije. Ako imate svoj recept za biljne mešavine ili znate bolji način za korišćenje ovih biljaka, podelite vaša iskustva u komentaru ispod!

Eksterni izvori:

1. A closer look at cannabimimetic terpenes, polyphenols, and flavonoids: a promising road forward. Neural Regeneration Research. - Cavalli, Juliana & Dutra, Rafael Cypriano. (2021).
2. Terpenoids, Cannabimimetic Ligands, beyond the Cannabis Plant. Molecules. - Gonçalves, Elaine & Baldasso, Gabriela & Assunção Bicca, Maíra & Paes, Rodrigo & Capasso, Raffaele & Dutra, Rafael. (2020). 
3. Cannabis sativa Terpenes are Cannabimimetic and Provide Support for the Entourage Effect Hypothesis.  - LaVigne, Justin & Hecksel, Ryan & Keresztes, Attila & Streicher, John. (2020).