Upravljanje Otpadom U Operacijama Uzgoja Kanabisa

• 1. Uzgojne operacije kanabisa i biljni otpad
• 2. Vrste otpada
• 3. Količine otpada
• 4. Prakse upravljanja biljnim otpadom
• 4. a. Kompostiranje
• 4. b. Deponovanje
• 5. Prakse upravljanja ambalažnim otpadom kanabisa
• 5. a. Recikliranje
• 5. b. Opasan otpad
• 6. Najbolje prakse upravljanja
• 7. Zaključak

Od legalizacije u nekim mestima, broj legalnih operacija uzgoja kanabisa eksponencijalno se povećao i procenjuje se da zatvoreni, plastenički i otvoreni pogoni godišnje proizvedu više od 60.000 tona otpada, uključujući supstrate i biljni materijal.

Tokom poslednjih nekoliko godina, komercijalni semena kanabisa uzgajivači odlažu svoj otpad na više načina, kao što su kompostiranje, deponije, pogoni za pretvaranje otpada u energiju ili digestija u zatvorenom sudu, ali zbog nedostatka specifičnih smernica proizvođači imaju ograničene opcije. Takođe, mnogo je jurisdikcija koje zahtevaju da otpad kanabisa bude neupotrebljiv i neprepoznatljiv pre odlaganja, ali ne definišu šta to tačno znači, što može izazvati potencijalnu kontaminaciju, bezbednosne i zdravstvene probleme. Uzgojni pogoni moraju da odlažu otpad, ali većina mesta nema pravila, pa su proizvođači prinuđeni da recikliraju otpad i proizvode što manje otpada, što ih tera da pribegavaju ekološki prihvatljivijim alternativama za odlaganje otpada, o čemu ćete saznati više u nastavku teksta.

1. Uzgojne Operacije Kanabisa i Biljni Otpad

Od legalizacije rekreativnog kanabisa, postavljeni su propisi o tome ko može i kako da uzgaja, procesuira i konzumira kanabis, ali ti propisi nisu uzeli u obzir način odlaganja nusproizvoda proizvodnje. To znači da legalni pogoni za uzgoj i preradu, uključujući plastenike, otvorene i zatvorene zasade, nemaju smernice o tome kako odlagati otpad. Ove ustanove ne proizvode samo biljni otpad, već moraju i da odlažu supstrat posle svake sezone i vodu zagađenu veštačkim đubrivima, a pošto većina uzgajivača ima 1–3 žetve godišnje, količina otpada je velika. Uz to, neke vrste supstrata ne mogu se kompostirati, kao što je na primer vermikulit, pa proizvođači moraju pronaći način da zbrinu otpad koji ne može biti recikliran niti odložen standardnim metodama.

Pored uzgoja, i procesori kanabisa suočavaju se sa sličnim poteškoćama. Procesori moraju da pretvore biljni materijal u destilate za proizvodnju jestivih proizvoda, topikala ili ulja, a najčešće biljni materijal pretvaraju u ekstrakte korišćenjem rastvarača poput etanola, heptana, propana i butana. Iako većina korišćenih rastvarača prolazi kroz proces reciklaže, ipak određena količina mora da se odloži i nije lako odložiti jer se smatra opasnim otpadom.

Danas postoje različiti načini za izvlačenje potrebnih hemijskih jedinjenja iz kanabisa, kao što su superkritični ugljen-dioksid, visok pritisak i toplota, koji proizvode manje toksičnog otpada od tradicionalnih metoda, ali je količina izgubljenog THC i CBD veća, a troškovi su viši, pa većina kompanija, pogotovo manjih, ne može da koristi ovu tehnologiju.

2. Vrste Otpada

Većinu otpada koji proizvode komercijalni uzgajivači i procesori kanabisa čini ambalaža i biljni nusproizvodi. Biljni nusproizvodi predstavljaju organski otpad kao što su stabljike, grane i listovi odbačeni nakon svake žetve, i uključuju supstrate koji se lako mogu kompostirati i pretvoriti u biljna hraniva. Ali, mnogi komercijalni uzgajivači koriste supstrate koje je teško ili nije moguće kompostirati kako bi se izbegao prenos bolesti – u nekim slučajevima supstrati nisu prihvaćeni u postrojenjima za upravljanje organskim otpadom, kao što je slučaj s kamenom vunom, koja nije višekratna i nije pogodna za kompostiranje, a ipak je omiljeni supstrat u većini komercijalnih pogona.

S druge strane, ambalaža kanabisa obuhvata materijale kao što su karton, plastika, staklo, vape uređaji i baterije, što je postao veliki problem jer se neki materijali mogu reciklirati, ali većina završi na deponiji. Zbog trenutnog zakonodavstva nije dozvoljeno reciklirati ambalažu od kanabisa zbog mogućih ostataka THC-a i CBD-a; ambalaža se smatra potencijalnim zdravstvenim rizikom, pa većina mora biti posebno obrađena i ne može se reciklirati, posebno jednokratne vape baterije.

Da li postoji razlika između otpada od konoplje, THC-a i CBD-a?

Da, ali svi bi trebalo da se odlažu na sličan način jer se kanabinoidi mogu akumulirati u zemljištu ili vodi. Ali, hajde prvo da objasnimo THC, CBD i konoplju. Otvorene i zatvorene uzgajivačke operacije, kao i proizvodnja i prerada kanabisa, naglo rastu što znači i brži rast otpada od kanabisa. Neka mesta su već postavila sigurne procedure i infrastrukturu za upravljanje otpadom, ali ne sve države ili zemlje. Dva glavna izvora otpada u industriji kanabisa su biljni materijal i ambalažni otpad. Zbog brzog rasta industrije, državne regulative ne omogućavaju lako održivost, pa postoje dve opcije: ili prepustiti problem drugima ili krenuti u sopstvenu upravu otpada primenom metoda kao što je bokashi. THC je glavni psihoaktivni spoj u kanabisu i odgovoran je za poznate efekte ove biljke. CBD je drugi najpoznatiji kanabinoid u kanabisu i smatra se nesuzbijajućim jedinjenjem. Konoplja se odnosi na vlakna kanabisa, ali zapamtite da konoplja sadrži CBD ali može sadržati do 0,3% THC-a. THC-dominantne biljke sadrže i CBD, a CBD-dominantne i THC, i otpad od kanabisa smatra se toksičnim ako sadrži THC; dakle, svaki otpad koji sadrži THC ili je bio u kontaktu sa THC-om mora se uništiti i pomešati sa drugim materijalima dok ne postane neupotrebljiv.

Morate imati u vidu da nema precizne definicije za „neupotrebljiv“ i „neprepoznatljiv“, pa se razlikuje od države do države, ali glavna ideja je da otpad od kanabisa ne dođe do zemljišta, vode ili da ga ne pojedu životinje ili maloletnici. To znači da ovaj otpad ne mora samo pravilno da se odlaže, već i pravilno skladišti jer se ne tretira kao običan otpad. Zapamtite da se cvetovi, stabljike, korenje, rezidba i listovi smatraju opasnim otpadom. Ovakav opasan otpad može se odlagati na nekoliko načina, kao što su deponije, spaljivanje, kompostiranje ili digestija u zatvorenom sudu, zato nastavite sa čitanjem da saznate više o upravljanju otpadom u uzgoju kanabisa.

3. Količine Otpada

Procene iz SAD pokazuju da uzgojne operacije godišnje proizvedu nekoliko hiljada tona otpada, a samo u Kaliforniji ambalaža od kanabisa čini 25% ukupnog otpada na deponijama. Prema istraživanjima, po svakoj biljci kanabisa koristi se oko 15 litara supstrata, u proseku sa 4 uzgojna ciklusa godišnje, što proizvodi preko 2.0438.600 kvadratnih metara otpada supstrata.

Procenat zelenog otpada po jednoj biljci kanabisa

Takođe, zeleni otpad poput stabljika, grana i listova donosi oko 1,75 litara otpada po biljci, pa je prosečna količina otpada procenjena na 114 kg/m3, što znači više od 233 tone biljnog otpada iz zatvorenih, plasteničkih i otvorenih uzgoja, a količina će se skoro utrostručiti kako se broj dozvola bude povećavao.

4. Prakse Upravljanja Biljnim Otpadom 

Legalizacija rekreativnog kanabisa imala je veliki uticaj na industriju upravljanja otpadom zbog povećanja količina otpada iz uzgoja. Bilo je pokušaja regulacije, kao što je zahtev da se kanabis uništi ili izmeni kako ne bi bio pogodan za konzumaciju, ali nema jasnih smernica za ostatak otpada od kanabisa jer još uvek ne postoji dovoljno znanja o njegovom upravljanju. Kanabis se razlikuje od drugih useva zbog prisustva ostataka CBD-a i THC-a; zbog prisustva ovih kanabinoida, samo nekoliko postrojenja prihvata organski otpad od kanabisa, pa proizvođači moraju tražiti alternativna rešenja.

Uprkos nedostatku smernica, pojedine države su se odlučile za pristup podelom na opasan i neopasan otpad. Kod ovog pristupa, neopasan otpad od kanabisa mora se učiniti neprepoznatljivim i neupotrebljivim mlevenjem biljke u fini prah i mešanjem sa jednakom količinom nekonopljinog kompostirajućeg otpada – npr. sa hranom, baštenskim otpadom ili stajskim đubrivom.

Ali opasan otpad je problematičan jer se ne može kompostirati, pa gotovo udvostručuje količinu otpada na deponijama. U zemljama kao što su SAD, gde je kanabis legalan duže, pojedine države podstiču proizvođače da usvajaju održivu praksu. Na primer, u Oregonu postoje propisi za čvrst opasan otpad pa uzgajivači moraju voditi evidenciju materijala, skladištiti ih na sigurnom mestu sa ograničenim pristupom i odlagati ih sledećim metodama.

Kompostiranje

Kompostiranje organskog otpada smanjuje količinu otpada i pretvara ga u izvor hraniva za druge useve, a istovremeno sprečava emisiju gasova. Na otvorenim parcelama to je moguće kada ima dovoljno prostora. Ako je moguće, kompost se može koristiti i u zemljištu, čineći ga produktivnijim i zdravijim, jer biljni otpad poput stabljika, grana i korenja povećava sadržaj azota i stvara kompost kao i svaki drugi biljni otpad.

Kompostiranje se može vršiti i specijalnim mašinama koje biljni otpad pretvaraju u kompost (tzv. in-vessel). Ova tehnologija omogućava da se biljni otpad drži na sigurnom mestu uz minimalan miris, ali nije primenljiva kod zatvorenih sistema ili plastenika tamo gde nema dovoljno prostora.

Kompostiranje nije samo dobar način da minimizujete otpad iz kućnog uzgoja. To je odličan način da se zemljište održi plodnim—besplatno! Da biste shvatili kako to funkcioniše, potrebno je upoznati prirodu komposta. Ovo crno zlato je samo rezultat mikrobiološkog razlaganja. Kompost se sastoji od dve grupe materijala—zelenih (sveži kuhinjski ostaci, travnate pokošene mase i svež baštenski otpad) i braon (drva, suvo lišće). Kombinovanjem ovih materijala u odnosu 1:1 dobija se odličan kompost. Zašto? Jer bakterije, gljive i drugi organizmi oslobađaju enzime koji ih razlažu. Imate dva osnovna pristupa: toplo i hladno. Toplo kompostiranje daje kompost za nekoliko nedelja—stavite sve materijale u kantu odjednom i povremeno ih prevrćite. Hladno kompostiranje traje duže i podrazumeva dodavanje materijala kad god ih imate.

Još jedan način je slanje biljnog otpada u kompostare, ali to zahteva transport koji može biti skup. Uz to, kompostare često imaju dodatne propise koji otežavaju ceo proces. Stručnjaci kažu da proizvođači mogu imati koristi od vlakana iz stabljika i grana kanabisa, ali zbog trenutnih pravila to je veoma teško isplatiti.

Deponovanje

Deponovanje je najčešći metod odlaganja otpada od kanabisa jer je jednostavno, praktično i ne zahteva dodatnu opremu. I pored troškova transporta otpada do deponije, trenutno je to najčešći način jer podrazumeva jednostavno zakopavanje biljnog materijala. Ipak, deponovanje nije najbolje rešenje jer oslobađa gasove staklene bašte u atmosferu, za razliku od kompostiranja.

5. Prakse Upravljanja Ambalažnim Otpadom Kanabisa 

Navedene metode koriste se za odlaganje otpada od biljnog materijala, ali industrija kanabisa proizvodi i otpad poput stakla i plastike koji su među najgorim zagađivačima i ne mogu se kompostirati. To znači da proizvođači moraju koristiti sledeće metode za rešavanje ambalažnog otpada.

Recikliranje

Ambalaža od kanabisa predstavlja najveći problem od legalizacije, jer propisi ograničavaju odgovarajuće materijale, pa je nemoguće ili izuzetno teško koristiti ekološki prihvatljive alternative. Na primer, snažna lepila na etiketama je teško ukloniti, ali su propisana regulativom i otežavaju reciklažu, dok su vape baterije manje poželjne reciklerima zbog toga što su smatrane opasnim. Ambalaža kanabisa se može reciklirati, ali je na krajnjim korisnicima da je pravilno odlože, a mnogi to ne znaju ili jednostavno ne žele.

Zbog ovog problema, kompanije su počele da nude reciklažne usluge specijalizovane za teško reciklabilni otpad iz kanabisa—umesto odlaganja na deponiju, ambalaža se reciklira i ponovo koristi. Ove firme obično upravljaju ambalažom i vape uređajima na različite načine. Programi za reciklažu ambalaže prikupljaju ambalažu, čiste je i pretopljavaju u plastiku koja se može koristiti za izradu parkovskih klupa ili zalivnih kanti. Programi za reciklažu vape uređaja prate sličan proces, ali metali se tope i pretvaraju u nove vape uređaje ili druge proizvode.

Opasan otpad

Opasan otpad, kao što su rastvarači korišćeni za proizvodnju ekstrakata ili ulja, obično podleže propisima za opasan otpad, pa je na kompaniji odgovornost da ispuni zahteve za svaki konkretan rastvarač i zatraži dozvolu za odlaganje otpada u vazduh, vodu ili na kopno, kako bi ga pravilno uklonila.

6. Najbolje prakse upravljanja

Zbog nedostatka jasnih smernica o odlaganju otpada od kanabisa, kompanije primenjuju određene prakse koje su usmerene na ponovnu upotrebu ili minimizaciju otpada. Ovo su neke od najboljih preporučenih praksi, prema većini proizvođača kanabisa (gde god je moguće).

• Podstičite ektrakcije bez rastvarača: Procesorima kanabisa treba preporučiti razvoj procesa ekstrakcije koji su manje zagađujući ili primenu tehnika bez rastvarača kako bi se minimizirao opasan otpad.

• Kompostiranje organskog otpada: Otvoreni pogoni treba da kompostiraju na licu mesta kad god je moguće, a zatvoreni i plastenički da sarađuju sa poljoprivrednim gazdinstvima radi pretvaranja otpada u organski substrat ili plodno zemljište.

• Povrat biljnih vlakana: Ohrabrivati proizvođače da istraže različite načine iskorišćavanja biljnih vlakana (kao kod konoplje), ponovnom upotrebom vlakana za izradu odeće, izolacije i drugih proizvoda.

• Manje rasipnički pristupi: Korišćenje tehnologije koja omogućava upotrebu sunčeve svetlosti umesto veštačkog osvetljenja, reciklabilna rasveta i supstrati koji se mogu kompostirati na licu mesta (gde je moguće).

• Postaviti granicu otpada: Postavljanje granice za količinu otpada primorava proizvođače da imaju plan upravljanja otpadom; ako proizvodnja otpada pređe granicu, proizvođači moraju otpad kompostirati na licu mesta ili ga transportovati u specijalizovanu ustanovu, uz dokaze da su reciklirali višak otpada i kako su to obavili.

• Podsticati višekratnu ambalažu: Gde god je moguće, proizvođači treba da biraju održivu, višekratnu i dopunjivu ambalažu, uz više poreze za one koji to ne rade.

7. Zaključak

Industrija kanabisa raste eksponencijalno i proizvodi mnogo otpada, pa je potrebno uvesti programe upravljanja otpadom i dati jasne smernice za pravilno odlaganje. Za najbolje rezultate, vlada treba da sarađuje sa industrijom kanabisa, kako bi pronašli najbolje rešenje; ova industrija će nastaviti da raste, pa upravljanje otpadom treba što pre uspostaviti. Ipak, legalna industrija kanabisa je relativno nova i još uvek se suočava sa poteškoćama, tako da će možda biti potrebno vreme za uvođenje standardnih praksi upravljanja otpadom za ovu granu.

Ako imate savet za kućne uzgajivače kako da odlože svoj otpad, slobodno podelite svoja znanja sa drugim uzgajivačima u sekciji za komentare ispod!